понедељак, 23. јануар 2012.

Цват липе на Балкану

Управо се завршила и ова домаћа серија и ево неких мисли о истој.

Повремено досадно и поновљиво, можда превише развучено, али ипак вредно пажње.
Због чега вреди гледати? Због младих нада српске глума који се појављују у серији. Због старих асова који не заборављају занат. Због осећаја носталгије који се повремено јави.

Ова серија по роману Гордане Куић ми је боља од Самарџићеве екранизације њеног првог романа - Мирис кише на Балкану, која је ишла непуну годину пре ове серије.



Ово су исти јунаци, само старији и у тумачењу неких других глумаца. Сви су бољи овде изузев лика који су оживеле код Самарџића, Александра Бибић (балерина), а у "Цвату липе.." Наташа Нинковић. Бибићева је ваљда зато што је млађа а и условно речено није директно из бранше, појела Нинковићеву.  Није Наташа Нинковић лоша, далеко било, али ми се Бибићева представа младе Рики Салом више допада.


Нема коментара:

Постави коментар