Осветници (The Avengers) 2012.

Кад у један филм скупите неколико супер јунака, од којих је сваки индивидуалац, довољно занимљив да носи сам радњу, или од тога испадне она прича "много бабица килаво дете" или се заиста драгуљ још више засјаји. У овом случају је ова друга ствар. Сјајан филм, из кога нећете научити ништа о животу, али ћете се много лепо забавити. Нећете осетити да је прошло два сата, а пожелећете да некога од јунака погледате ускоро још који пут.

Прича: Локи, бог из Асгарада, у сарадњи са својим злим савезницима, покушава да пороби Земљу. На пут му могу стати само супер јунаци које је окупио директор "Штита" војне агенције непознатог порекла. Најзабавнији су Челични човек и Хулк, најлепша је наравно Црна Удовица, а мало су сувише исправни Капетан Америка и бог Тор.

Оцена: 8 од 10.

Али Џи у парламенту (Ali G Indahouse) 2003.

Још једна од бљувотина Сашиних, али коју вам је из неких перверзних разлога вашег ума, занимљиво посматрати и оцењивати.

Саша се овде подругује енглеском политичком естаблишменту. Није оставио на миру ни ту њихову "краљицу" Елизабету.
Али Џи, пропалитет са улица Лондона улази у Британски Парламент, постајући лутак у рукама лукавог политичара. Међутим не толико захваљујући својој памети, колико глупости система, Али Џи постаје нека врста идола. И међу народом и међу политичарима.

Оцена: 6 од 10

Без обзира на релативно осредњу оцену, препоручујем за гледање свима сем млађима од 18.

Диктатор (The Dictator) 2012.

Енглески комичар, Саша Барон Коен, својој лепези урнебесно забавних и огавних ликова, као што је Борат, Али Џи, Бруно, додао је и лик Аладинија, арапског диктатора.

Саша се поиграва са стереотипима, исмевајући све могуће што може да се исмеје. Он не зна границу и често су његови штосеви и шовинистички, и расистички, и испод сваке линије доброг укуса. Али све то функционише. Неће добити Оскара, али ће напунити џепове, то је сигурно.

Ово је филм који се гледа, између осталог и зато да би се видело шта је то комедија данас, и да се на један начин упореди са оним старим комедијама. Ово је уосталом више и пародија, пародија живота, него што је комедија.

Прича је: Диктатора једне арапске земље оптужују да има атомско наоружање, и постављају му ултиматум да своју земљу учини демократском. Заверу против њега кује најближи сарадник, и на путу у Уједињене Нације у Њујорку, он успева да га замени двојником којим ће манипулисати. За правог диктатора, сматра да је убијен, међутим овај на један другачији начин упознаје стварност и своје земљ и народа, и Америке, свог непријатеља.

Оцена: 7 од 10

Без обзира на криминално вулгаран хумор, мени Саша има неке дражи. 

Цвеће рата (The Flowers of War) 2011.

Свака препорука.
Спојите у причи, америчког пробисвета, кинеске курве, разарање Пекинга, јапанске злотворе, кинеске хероје, и девојчице из католичке мисије. То не може да буде лоше.

1937. година је. Јапан је тотално девастирао Кину, а у Пекингу шачице регуларне војске пружају херојски отпор. Док јапанци иду градом и убијају све што се креће, једна оаза релативног мира усред све те пустоши ипак постоји. То је католичка мисија, јер су западњаци заштићени колико толико. У ту католичку мисију склониће се група елитних проститутки и амерички пробисвет. Девојчице које тамо живе, мораће да сазру пре времена, као и да промене нека своја уверења.

Оцена: 9 од 10
Дао сам за оцену можда више јер волим ратне филмове.

Игре глади (The Hunger Games) 2011.

Веома добар филм, који је рађен релативно скромнијим буџетом, с обзиром да се ради о научној фантастици.
У свету будућности где је тоталитарна власт, а народ попут раје у време турака, сваке године се одржавају Игре Глади. То је симболичан чин, као подсећање на неку давну побуну народа. Из сваког округа се узима по двоје младих од 12 до 18 година. Девојка и младић.
Игре Глади су нека врста бизарног тв ријалитија, у којем одабрани млади играју улогу гладијатора. Може остати само један, који доноси славу свом округу.
Сама прича је тотално бљак, међутим све то делује заиста добро уклопљено у филму и тензија држи свих 2 сата и 15 минута трајања филма.

Оцена: 8 од 10

Сиви (The Grey) 2011.

Група људи, која ради за нафтну компанију, преживљава пад авиона на Аљасци. У условима хладноће, снега и крволочних вукова, снагу да их води у спасење, преузима на себе човек, који је до пре полетања авиона, намеравао да се убије.

Одличан филм заиста.
Лајам Нисон је увек за мене исти. Обори поглед или гледа онако благо телећи тужно и свеједно шта изговара, он оставља увек утисак на  исту фору. Што је наравно похвала за њега као глумца. Вероватно би комедија у којој би он глумио неку замлату, доживела потпуни фијаско, јер су га људи укалупили у улогу мрачњака.

Оцена: 7 од 10

Боже благослови Америку (God Bless America) 2011.

Веома паметан филм. Веома шокантан филм.

Човек добија отказ и сазнаје да има тумор на мозгу, истога дана. Његов живот је и без тога руина. Разведен, размажена балавица као ћерка, лош програм на телевизији. Он баш не налази никакву животну радост. Гледајући декаденцију и све оно што карактерише америчко друштво, он одлучује да крене стазом насиља и да убије.
Након првог убиства, у покушају да се сам убије спречава га сродна душа у лику препаметне клинке. Њих двоје постају најубиственији пар у историји америчке кинематографије.

Оцена: 8 од 10

Претварач (The Pretender) 1996-2001.

Нисам запоставио филмску уметност, (то што нисам писао неко време) већ сам се бацио мало на телевизијска остварења. Конкретно на ову занимљиву америчку серију.

Некако сам мишљења да американци имају ужасно лоше филмове, али да им је телевизија супер. Пре свега серијски програм.
Један од таквих драгуља је и серија о Џероду, који је отет као дете, од стране једне мултинационалне корпорације, која користи Џеродову способност прилагођавања, да би продавала и користила тајне које Џерод може да разреши.
Временом Џерод постаје свестан да је обичан миш из лабораторије, који је искоришћен. Бежи из Центра у за њега непознат свет. Свет у којем живе обични људи. Он постаје прогоњен од Центрових оперативаца, међу којима се истиче госпођица Паркер, али ипак успева углавном увек да им умакне, и са својом способношћу прилагођавања да помогне људима које среће.

Џеродов главни мотив је да нађе родитеље од којих је отет, а то ће му бити и најтежи задатак.

Серија је снимана и емитована од 1996. до 2000. године, а 2001 су приказана и два тв филма, која су финиширала серију.

Квалитет је био готово увек уједначен, али ми се чини да су у завршној сезони збрзали и да нису имали идеју како да заокруже причу. Оно што је испало није уопште лоше, али одаје утисак недовршености.

Оцена: 8 од 10