Господин Лазар (Monsieur Lazhar) 2011.

Одличан канадски филм.
Учитељица у основној школи изврши самоубиство. Свако од ученика из њеног разреда то доживљава као болну тачку у одрастању и прво право сазнање о смрти.
Као замена запошљава се Башир Лазар, избеглица из Алжира. Он покушава да деци помогне да се изборе са трагедијом која се коснула њихових живота, и да им усади оне основне погледе на живот, какви се стичу само у Основној школи и који остају за цео живот.
Учитељ кроз свој посао пролази и кроз унутрашњу агонију која је последица болне прошлости у Алжиру.

Више мање сви филмови који говоре о односу учитељ (тутор)-ученици, а све се то дешава у школи, су добри. Овај филм је и више него добар. Одличан како сам то већ написао у својој првој реченици, али због неких занатских падова, али не и уметничких, нећу му дати ништа више од 7.

Значи оцена 7 од 10.

Прича о О (Histoire d'O) 1975.

Од творца чувене Емануеле, долази и овај исто чувен филм о девојци О.
Стилски је чак овај филм бољи и у уметничком и у глумачком смислу од свог претходника Емануеле.
Без обзира на то ово је ипак само једна обична садо-мазо еротика. Може бити евентуално интересантна у смислу ето видео сам и то, али и овај филм је више него довољно да би човек сазнао шта је то садо-мазо менталитет и еротика.

Прича је: Девојка се на све могуће начине понижава и бива малтретирана, а све зарад љубави према младићу који се ложи на то.

Главна глумица је прелепа заиста.

Оцена: 5 од 10

Риму с љубављу (To Rome with Love) 2012.

Лик и дело Вудија Алена или волите или не. Ја га волим и уживам у њему, колико год пута се понављао у својим предимензионисаним клишеима.

После Барселоне и Париза, на ред је дошао још један европски велеград да се представи путем камере коју је вешто водио и испред које је нешто мање вешто глумио, величанствени Вуди.

Неколико неповезаних прича о љубави и животу у великом граду.

Оцена: 8 од 10 (реално 6.5)

Било где (Somewhere) 2010.

Познати глумац проводи уобичајен живот за све велике звезде. Пријеми, пороци, забављање, стриптизете...
Једино што га држи изнад воде и спасава од потонућа у још дубљу декаденцију је његова ћерка. Он са њом проводи доста квалитетно време, али је она као дете разведених родитеља ипак помало посесивна и оптужујућа према оцу.

У филму се у принципу ништа посебно не догађа и атмосфера је прилично успорена. То ништа не фали јер је филм толико добар и носи посебан печан који носе сви филмови које је радила Софија Копола. Она је заиста сјајна.

Оцена: 8 од 10

Земљотрес (Earthquake) 1974.

Права посластица за чула. Стари добри филм катастрофе из 70-тих. Са старим добрим Чарлтоном Хестоном.

Лос Анђелес претрпи велики земљотрес. Разоран. Слике неких предобрих глумаца и њихове приче. Чарлтон пре свих наравно. У несретном је браку, осећа се притиснут, а симпатије које гаји према удовици свог колеге, најзад прерастају у нешто више. Његов таст (Лорни Грин) је уједно и његов шеф, са свим квалитетима које један од стубова друштва треба да има.
У причи се појављује још маса занимљивих ликова. Рецимо полицајац са осећајем за правду који то испољава на прилично неуобичајен начин. Затим моториста који жели својим акробацијама да постане звезда. Девојка коју прогања искомплексирани момак, који са униформом коју облачи, испољава праву суштину своје личности.

Херојске приче које могу да инспиришу.
Филм није ни у првих 1000 које би требало погледати у животу, ако гледамо неке уметничке дојмове, али је свакако од оних које и ако не завређују по квалитету а оно по омиљености, да буду у првих 100.

Оцена: 8 од 10

Црни Гуја (The Black Adder) 1982-?

Црни Гуја није толико велика серија својом садржином, колико је значајна јер је о историји говорила кроз пародију. Историјске личности нису биле више модел за поштовање, него модел за исмевање.
Сваки од глумаца има простора за себе, и без обзира на релативно мало времена (30 минута по епизоди), они сви и те како долазе до изражаја. Ово је свакако животна улога Роуена Еткинсона, а оне глупости што је правио са Мистер Бином бих радије обрисао из његове биографије. Роуен је Црна Гуја.

Од 4 серијала од по 6 епизода сваки, највише ми се свиђа последњи, што и није чудно, јер се екипа више него уходала и са сваком сценом прави малу глумачку бравуру. Тај серијал је смештен у време Првог Светског Рата.

Оцена: 8 од 10.

Краљевство Месечевог изласка (Moonrise Kingdom) 2012.

Леп филм који говори о љубави двоје неприлагођених клинаца. Дечко је сироче који бежи из летњег кампа за дечаке, налази се са својом симпатијом, девојчицом која је луда за фантастичним причама. За њима се цело место дало у потрагу. Девојчицини више него чудни родитељи, локални полицајац, вођа дечијег кампа са осталим дечацима...
Време радње су 60-те године прошлог века и све делује невино.

Много великих глумаца и звезда у једном "дечијем" филму. Прочитао сам коментаре где се о овом филму не може говорити као о дечијем, јер у себи има много дубљу поруку од оне која је намењена пукој дечијој забави. Не бих се сложио. За мене је ово пре свега дечији филм, али и као такав је веома добар и за старије. Шта би па фалило рецимо "Чаробњаку из Оза" који је дечији филм, али исто тако и један од бољих филмова уопште?

Дакле не ограничавајмо се на ту врсту поделе. И хорори и фантастика нису за свакога, па и ту лежи опет понеки драгуљ из филмског света.

Оцена: 7 од 10

Снежана и ловац (Snow White and the Huntsman) 2012.

И није лош овај филм, како сам очекивао. Чак ми је и Кристин Стјуарт симпатична. Шарлиз Терон је у улози зле краљице ненадмашива. Она је толико супериорна да било који филм у којем је она, вреди гледати ако ништа друго, оно због ње.

Ово је обрада познате бајке о Снежани. Има у филму и отровне јабуке, и патуљака и зле краљице, и свега другог, али ипак није се држано фабуле бајке, већ је све то испретумбано и добијен је сасвим добар напитак.
Вуче на Господара Прстенова у добром делу, чак је у неким фантастичним сценама и бољи (чудовиште из Зачаране Шуме и мали вилењаци).

Оцена: 7 од 10.

Ратни коњ (War Horse) 2011.

Стивен Спилберг се након неколико филмова са тематиком Другог Светског Рата, посветио и Првом (Великом) Рату. Није ми се то свидело као у првом случају, рецимо са филмовима Спашавање редова Рајана, Шиндлерова листа, или Царству Сунца, али далеко од тога да је Спилберг погрешио. Он просто не може да направи нешто лоше. Има се, може се.

Главни јунак филма је коњ. Коњ долази у посед младића непосредно пред почетак Великог рата. У рату, коњ је продат војсци и бива прво код Енглеза, да би већину рата био Немачки, а једно време и у поседу једне мале францускиње. Кроз призму мука које животиња трпи, заправо се говори о патњама свих тих војника и њихове мале приче више долазе до изражаја него да су им посветили већу пажњу.

Оцена 7 од 10.

Тражећи пријатеља за крај Света (Seeking a Friend for the End of the World) 2012.

Сјајан филм. Поред тога што је на неки начин филм катастрофе, и нагони на размишљање, ово је у суштини романтична комедија, са најлепшим крајем на свету. Последњих минут сам пуштао пет пута, да бих уживао у прелепој завршници.

Прича: Земљи се приближава комета која ће је уништити. Остало је још три недеље до катастрофе. Главног јунака, напушта жена, и он бесциљно проводи своје последње дане. Тада упознаје откачену комшиницу, са којом креће у потрагу за својом старом школском љубављу.

И ако је ово филм катастрофе условно речено, нема неких сцена које нагоне да човек отвори уста и очи широм. Значи ништа од неких специјалних ефеката, експлозија,... То је овом остварењу само плус.

Оцена: 8 од 10

Сабах (Sabah) 2005.

Ово је вероватно први филм у овој мојој филмској белешци који сам погледао на ТВ-у.
Прави фестивалски филм.

Сабах је средовечна муслиманка из Канаде. Њен се живот одвија углавном у оквиру породице, старајући се о мајци. Живи под строгим братовљевим надзором, и за разлику од осталих чланова породице који су слободнији, она не може да изађе из калупа забрађене муслиманке.

Када упозна канађанина и када се заљуби у њега, многе ће табуе морати да сруши снагом своје воље. Привидно ће због тога и породица почети да се руши, али схвата да су само сопствени зидови је делили од остатка света.

Оцена: 6 од 10

Емануела (Emmanuelle) 1974.

Вероватно најпознатији еротски филм (не поронографија). Шта се може очекивати од тога. Да нека млада и лепа жена показује своје раскошно тело у свакој могућој ситуацији, а да прича нема неку посебну улогу.
Баш тако је и у овом филму. Веома лепа фотографија и еротика која и 40 година након премијере делује веома изазовно.

Оцена: 4 од 10