Притајено зло - одмазда (Resident Evil: Retribution) 2012.

У свим наставцима Притајеног зла, сам уживао. Мила Јововић можда и није толико велика глумица, али никог не бих могао да замислим да буде бољи у таквој улози као што она има у овим наставцима.

Ово је ваљда пети наставак и на нивоу је свих осталих. Нема ту много приче. Корпорација "Кишобран" са својим злокобним вирусом који људе претвара у чудовишта, против оно шаке јада од људског рода, које је преживело. 90 посто акција и рокање, 10 посто, ето нека прича, чисто да би глумци имали да изговоре иоле неки смислени  текст.

Оцена: 7 од 10.

Акваријум (Fish Tank) 2009.

Веома добра енглеска драма са социјалним миљеом.

Самохрана мајка, алкохоличарка, живи са две ћерке. Петнаестогодишњакињом Миом и њеном надрнданом балавом сестрицом. Миа је насилна, а и њена сестрица није ништа боља. Мајка их је попуно испустила из руку, и води свој живот који је благо речено курвински.
Мајка почиње да изалзи са једним дасом који уноси промене у њихове животе. Води из на излет, подршка им је. Миа га прихвата и заволи, али ће ионако безизлазну ситуацију за њу, закомпликовати то када схвати да и тај човек води двоструки живот.

Оцена: 7 од 10.

Промена игре (Game Change) 2012.

Изузетан ТВ филм о председничким изборима у Америци, када је председник постао први пут, Барак Обама. Филм прати кампању Џона МекКејна и нагласак је стављен на његовог кандидата за потпредседника, Сару Пејлин. Харизматична Сара је мач са две оштрице. Колико год била сексипилна и изузетна као мама и гувернерка, толико је у општој култури и знању, на нивоу осмогодишњакиње. Нешто што може само у Америци.
За мене је ова жена ипак симбол храбре Американке, која је родила петоро деце, послала сина у рат у Ираку, родила дете болесно од Дауновог синдрома, и ако је знала да ће се дете такво родити, имала ћерку тинејџерку која је остала трудна... све у свему невероватна особа.
2010. године, мада су људи очекивали, она је одсутала од кандидатуре за председника Америке, али сам сигуран да ћемо за Сару Пејлин још и те како чути.

Сјајне улоге Џулијен Мур, као Саре и Ед Хариса као Џон МекКејна. Вуди Харелсон је ипак за копље изнад њих. Он глуми Стива, политичког саветника Џона МекКејна.У филму су коришћени аутентични снимци из кампања.

Оцена: 8 од 10.

Пророк (Un prophète) 2009.

Млади алжирски деликвент доспева у затвор. Да би преживео мора да служи Корзиканској мафији и да буде њихов потрчко. Временом његов ранг у групи расте, а он постаје искусни и превејани криминалац, који руководи својом организацијом из затвора. Када се супростави свом дијаболичном шефу корзиканцу из затвора, јасно је да је дошло време да он постане шеф.

Одличан затворски филм са помало религиозних елемената, чисто да би нагласили и психолошку страну главног лика.

Оцена: 8 од 10.

Ивица неба (Auf der anderen Seite) 2007.

Сјајан филм великог немачко-турског редитеља Фатаха Акина.

Немачка. Матори турчин се заљуби у курву туркињу и позива је да живи код њега. Касније је убија несрећним случајем. Његов син, универзитетски професор одлази у Турску да нађе ћерку убијене жене. Тој ћерки се не може ући у траг, а она је у Немачкој где покушава да добије азил. Пријатељује са младом немицом која јој је пружила уточиште.

Овако све набацано не личи ни на шта, али је и те како сјајан филм.

Оцена: 8 од 10.

Лили Марлен (Lili Marleen) 1981.

Вили је немачка певачица која је у љубави са јеврејином. Они живе у Швајцарској. Вили стиче славу са песмом Лили Марлен, и постаје својеврсна нацистичка маскота. Без обзира на рат и раздаљину, љубав између ње и њеног јеврејина не престаје. Он долази у Немачку кришом, да би је видео и бива при том ухапшен. Она помаже покрету отпора и нацисти је стављају на црну листу.
Фасбиндер је режирао филм, а он се сматра једним од најзначајнијих немачких редитеља. За мене је сувише контрадикторан да би заслужио такву оцену, али му признајем да уме да шокира и да игра на ивици.

Оцена: 7 од 10

Безакоње (Lawless) 2012.

Одличан филм о три брата, кријумчара алкохола, тридесетих година прошлог века.
Гај Пирс је изврстан као покварени пандур који је заправо гори криминалац од било ког кријумчара. Гери Олдман је изврстан у малој али ефектној улози гангстера из више класе.

Пребијање, клање, убиства, паљевине, подмићивања, силовање, све су то свакодневни доживљаји кријумчара алкохолом, тако да и овај филм обилује пре свега таквим сценама.

Оцена: 8 од 10.

Сваки човек и Бог против свих (Jeder für sich und Gott gegen alle) 1974.

Овај филм је код нас познат под насловом "Мистерија Каспара Хаузера".
Филм је рађен на основу истините приче која се десила 30-тих година 19. века у Немачкој.
У насељу се одједном појављује полу-поремећени младић, који у руци држи цедуљу. Он није способан за самосталан живот, и власти преузимају бригу о њему. Он релативно брзо сазрева и може да се споразумева са осталима. Објашњава да је цео живот провео затворен у ћелију и да није видео друга људска бића.
На њега снажан утисак оставља музика, природа и уопште све оно о чему није ни слутио да постоји у својој лепоти.
Постојала је сумња да је Каспар нежељено дете једне краљевске породице, али то никад није доказано.
Убијен је, и његовом смрћу мистерија око овог човека постаје још већа.

Вернер Херцог је сасвим лепо екранизовао ову причу, без много глуматања, већ покушавајући да од мистерије створи лик стварног човека.

Оцена: 7 од 10.

Крај патроле (End of Watch) 2012.

Супер филм.
Адреналински.
Драмски.
Трилер.

Редтељ је снимао на начин као да је из руке рађено све. Обичном камером. Наравно да није, али је такав утисак. Осећате се као да играте игрицу у већем делу филма, и да сте и сами учесник, баш због такве технике.
Прича је уобичајена. Двојица пандура, белац и мексиканац, патролирају градом и сређују разне неприлике. Камера прати и њихове приватне животе, али је најчешће фокусирана на њихов однос и причу коју имају један са другим.

Чиста осмица.

Оцена: 8 од 10.

Iznad oblaka (Al di là delle nuvole) 1995.

Уметнички филм Микеланђела Антониониа и Вима Вендерса.
Неколико неповезаних прича о љубави, које одишу тугом јер су или неоствариве, или неразумљиве, или долази до прекида љубави. Мада опет и са тим бедак стварима, не стиче се утисак да је то крај света, већ просто да смо као људи сувише несавршени и да без одрицања самих себе не можемо очекивати срећу. А како је нама немогуће да се одрекнемо сами себе, увек пливамо у неким полузадовољствима и не можемо да се остваримо.

Ово сам отишао у неку филозофију. У принципу филм је добар. Можда нешто није баш ни најјасније, али то је увек могуће када се среће уметност, па ти онда брајко дај своју верзију, баш као што сам и ја дао.

Можда и превише голотиње, али бар се имало шта видети. Неке од најлепших европских глумица из 90-тих година прошлог века су се у овом филму скинуле и урадиле још понешто.

Увек занимљив Џон Малкович је нека врста наратора у филму.

Оцена: 7 од 10.

Татарска пустиња (Il deserto dei Тartari) 1976.

Веома сам срећан када неком филму дам чисту десетку, као што је то овај пут. Минималистички филм са великом уметничком вредношћу и бриљантним улогама.

У филму се појављује само један женски лик и то на почетку филм у отприлике једном минуту. Радња се дешава негде на границама државе. Истурена тврђава окружена пустињом и одјеком некадашњих битака. У тврђаву на прву службу, долази млади потпоручник. Тврђава је сама по себи као и пустињско окружење, нешто што у младом официру ствара тескобу и жељу за прекомандом.

Међутим и он упада у нешто што бих назвао Дух тврђаве а има везе са очекиваним нападом непријатеља, са чашћу, са војничким кодексима, са још много тога... Остаје и стари заједно са пустињом, само што се на пустињи и тврђави трагови старења не виде, а на њему се и те како виде.

Филм траје 2 сата и 20 минута, и ништа се не догађа. Све сцене су прилично статичне, али кад ви после филма имате утисак да је прошло 20 минута а не скоро два и по сата, шта рећи, него да је филм ремек дело. Томе доприноси и сјајна музичка подлога, прекрасна слика и вешта режија.

Оцена: 10 од 10.

(Looper) 2012.

Помало збркана прича јер се ради о научној фантастица са примесама временског парадокса. И ако је закомпликованост од почетка присутна, ипак се радња лако прати.
Лупери су људи који убијају жртве које им стижу из будућности путем временске машине. Главни јунак је лупер, значи нека врста плаћеног убице. Када му као жртва стиже он сам, али старији за 30 година, знаће да је његовом свету и животу дошао крај.

Оцена: 7 од 10.

Пењање Тамног Витеза (The Dark Knight Rises) 2012.

Филмска трилогија Кристофера Нолана о Бетмену је вероватно најбоља обрада неког суперјунака из стрипа на великом екрану, а Кристијан Бејл најбољи Бетмен.
Заиста без икакве замерке, уживање у филму је потпуно.

Неко не воли фантазију али тај неће ни да гледа овај филм.

Готам Сити је миран град. Бетмен је средио ситуацију и 8 година нема неких већих злочина. Брус Вејн то јест Бетмен је потпуно повучен из света. Изгубио је вољену жену а себе намерно компромитовао све зарад Готам Ситија. Истину зна само инспектор Гордон. Над Готамом се надвијају неки лоши облаци и поново доживљава претњу од великог непријатеља. Овај пут је то Бејн, следбеник Рас Ал Гула, древног Бетменовог учитеља и непријатеља. Време је да се Бетмен врати, али након 8 година лежања, Бејн је много јачи противник.

Оцена: 8 од 10.

Првобитни (Savages) 2012.

Један од насилнијих филмова, али то је немогуће избећи ако вам је тема, трговина дрогом, отмица, мексички картели. Питање је само колико ћеш лешева видети у филму и које начине мучења и убијања.

Двојица пријатеља су водећи дилери дрогом у Калифорнији. Узгајају висококвалитетну марихуану и деле исту девојку. Мексички картел жели да упадне у игру и нуди им партнерство али они имају другачије планове. Мексиканци отимају њихову девојку и пријатељи морају да играју по правилима јачег.
Врх мексичког картела је харизматична жена, коју глуми Селма Хајек.
Покварени полицајац је Џон Траволта, а десна рука шефице картела је Бенисио Дел Торо.
Троје главних глумаца су нека за сада не толико јака имена, али показују да ће имати места и за њих у великим продукцијама. Тејлор Китч (који је глумио Џона Картера у истоименом филму), Араон Тејлор-Џонсон (који се прославио са сјајним Кик-Есом) и Блејк Ливли (за коју видим да је главна звезда серије "Трачара", али ја ту серију нисам гледао, тако да је овде видим први пут).

Оцена: 7 од 10.

Легенда о светој пијаници (La leggenda del santo bevitore) 1988.

Легенду европског и светског филма из 80-тих година прошлог века, холанђанина Рутгера Хауера, нисам никако очекивао да видим у једном крајње фестивалском и уметничком филму.
Италијански редитељ Ермано Олми, чијим сам се филмом "Дрво за нанулицу" одушевио, и овај пут ме је одвукао на другу страну. Овај пут у неке уметничкије али исто тако лепе воде.

Филм је заснован на роману аустријског писца Јозефа Рота.

Рутгер глуми пијаницу клошара, којем непознати човек позајмљује 200 франака, с тим да када буде у могућности те паре врати, али не човеку него у Цркву. Следе слике из живота пређашњег и садашњег, овог клошара. Сазнајемо кроз флешбекове да је био рудар, да је волео жену свог пријатеља, да је убио тог пријатеља а да је жена остала у другом стању са њим. У садашњем животу среће занимљиве људе, плесачицу у кабареу, пријатеља који је сада успешан боксер, пријатеља који је пијаница као и он...

Увек када буде у ситуацији да врати паре и да их да у Цркву, у њему нешто пуца и он завршава за кафанским столом.

Веома добар филм који није толико гледљив, али који свакако мора погледати онај ко не гледа у филмовима тек пуку забаву.

Оцена: 7 од 10.

Талас (Die Welle) 2008.

Одличан немачки филм.
Професор жели да представи својим ученицима на некој врсти семинара, шта је то аутократија. Да ли је могуће да се у Немачкој поново успостави нацизам. Ученици који потичу из различитих социјалних структура, из почетка свему прилазе из разоноде, али харизма професора и коначан осећај да се нешто исправно дешава, чини од њих групу "посвећеника". Они се сви исто облаче, исто почињу да мисле... Да ли је нацизам опет могућ и да ли се трагедија може избећи?

Пише да је филм снимљен по истинитом догађају. Волео бих нешто више да сазнам о томе.

Оцена: 7 од 10.

Самсон и Далила (Samson and Delilah) 1996.

Не толико добра верзија познате приче, колико она Сесила Де Мила, са Хеди Ламар. Уопште није рађено на неком односу између главна два лика и они се можда од 3 сата филма, појављују скупа у свега 10-так минута.
Погрешан одабир и Ерика Тала као Самсона и Елизабет Харли као Далиле. Нису они толико лоши, колико им ове улоге не леже.

Више ми се свидео други део филма када Самсон улази у везу са Далилом и када га хватају. Ти делови можда највише подсећају на стару верзију коју сам већ поменуо.

Оно што је интересантно је да се нити један филм није држао у потпуности Библијске приче, већ су сценаристи дали себи велику слободу.
Без обзира, филм је гледљив а и Денис Хупер је дао занимљуву улогу филистејског генерала.

Оцена: 6 од 10.

Отац господар (Padre padrone) 1977.

Браћа Тавијани су добитна комбинација. Једну сасвим обичну и не толико филмску причу, они су представили као да је најузбудљивији трилер. Мајистори.

Гавино је син пастира, којег отац на силу исписује из школе, да би наставио његов пастирски посао у брдима Сардиније. Нешколован и стално као жртва строгог очевог карактера, он остаје помало глуп и туп и у својим зрелијим годинама.
Одлазак у војску и школовање га мењају. Он се на повратку успева супроставити оцу и никада више ништа неће бити исто.

Писац аутобиографског романа Гавино Леда, на основу којег је филм и снимљен, се у филму и појављује као својеврстан наратор, што свему даје посебан печат.

Оцена: 8 од 10.

Мојсије (Moses) 1995.

Један необичан портрет Мојсија. Бен Кингсли као Мојсије ми је у неку руку комичан и никако се не може поредити са уобичајеним приказима. Рецимо Мојсије којег је глумио Чарлтон Хестон у Десет Божијих Заповести, је даса. Херој. Кингслијев Мојсије је више смориша као лик, али Бог узима онога кога најмање очекујеш за својег веровесника.

Овај филм се дотакао неких детаља који се обино не приказују. Више је окренут Јеврејима као народу који се сваки час нешто буни против Бога који их је спасао, него што је филм окренут Мојсију и његовом животу. Ти детаљи су прилично млаки, те онај ко не зна Свето Писмо, може да закључи да је Мојсије био неки надрндани чича који се ето тек тако нашао као вођа Јевреја.

Филм је добар и инспиративан углавном, те се као такав може приказивати за хришћанске празнике.

У уметничком смислу, сем костима и приказивања те епохе, није толико убедљив.

Оцена: 6 од 10.

Тотални опозив (Total Recall) 2012.

По мени, полууспешан римејк легендарног филма са Шварцијем.
Кејт Бекинсејл ми је супер као злоћа, она репризира улогу коју је некада играла Шеронка, а Колин Ферел, недвосмислено је много бољи глумац од Шварција, али Шварци је Шварци.

Донекле је спољно окружење и радња промењено у односу на оригинал, али суштина није. Човек коме је промењена свест и који живи у лажном свету. Након "буђења" налази се у спектакуларном бекству за које ће се испоставити да је заправо величанствени поход у тријумф.

Филму не фали у принципу ништа, сем што ће се увек поредити са оригиналом и то на своју штету.

Много ми се више свиђало окружење Марса на коме је Шварци боравио, него у овом филму што су измислили да се преко неке цевке повезују Аустралија и Британија, па тако људи прелазе то растојање за 17 минута.

Оцена: 6 од 10.

Север и Југ (North and South) 1985-1994.

ТВ серијал Север и Југ остаје у мом памћењу не само зато што је у орбиту винуо касније чувеног Патрика Свејзија (већ је и преминуо, покој му души), него зато што је на један реалистичан и уверљив начин, описао историју Америке пред, у време, и након Грађанског рата.

Прва два серијала су снимана и приказана 1985. и 1986. године да би трећи тек 1994. и то са донекле промењеном екипом. Мислим да су тај део снимили, чисто да би испоштовали причу и екранизовали све романе Џона Џејкса по којима је иначе серија и рађена, мада је продукцијски тај део знатно слабији.

Први серијал из 1985. године има 6 епизода и говори о две породице. Једна је са Југа, друга са Севера. Мејнови и Хазардови. Они се зближавају преко својих синова који заједно похађају Вест Поинт Академију. Касније ће их везати не само пријатељство синова, већ и бракови, послови и неке везе које и данас вероватно држе Америку снажном. Или је то чисто моје романтично трабуњање.

Други серјал из 1986. године има исто 6 епизода и дешава се за време Грађанског рата. Силом прилика везе између Хазардових и Мејнових пуцају, али пријатељство ипак сва искушења превазилази.

Трећи серијал о којем сам већ нешто напоменуо из 1994. године има само 3 епизоде и он је углавном броба преживелих Хазарда и Мејнових са једним старим непријатељем из прошлости, као и опстанак у новоствореним приликама.

Оцена: 8 од 10

Дрво за ципелице (L'albero degli zoccoli) 1978.

Овом филму сам дао чисту десетку, јер реално немам никакву замерку. Дело је сама есенција филмске уметности.

У филму глуме само натуршчици, и својом невиношћу доприносе атмосфери.
Радња је живот сељака у Италији с краја 19. века, на једној пољопривредној задрузи, где живи неколико породица који су закупци богаташке земље.
Међу њима сем велике беде и сиромаштва, ипак влада један заједнички дух и солидарност. Рађају децу, заљубљују се, играју се, верују у Бога, плаше се, љубоморни су...

Предивна прича која траје читавих три сата, али и то ми је било мало, и желео сам да бар још толико има за гледање. Незаборавно искуство.

10 од 10.

Блејкова седморка (Blakes 7) 1978-1981.

Серија које се готово и не сећам из периода када је приказивана премијерно, али која је на мене оставила утисак јер се завршава по мом тадашњем поимању тотално глупо. Сви гину, то јест свемирски брод експлодира. Некако ми је било нелогично да је то крај, и био сам у праву.

У тадашњој Југославији приказана је само прва сезона серије, која се баш тако и завршава. Сада сам погледао све епизоде из свих сезона. 13 епизода по сезони, пута четири, колико је било сезона.. значи 52 епизоде. 52 епизоде у којима сам уживао.

Серија је снимана и приказивана од 1978-1981. године, и не може се мерити са савременим сф серијама, пре свега по ефектима, али по свему другом може. И у свему другом многе модерне сф серије шије за пар копаља.

Серија је толико драматуршки добро урађена, и сјајни енглески глумци занатски доводе до перфекције своје карактере, који су слојевити. Нема неког изразитог позитивца, али и према негативцима делите извесне симпатије.

Прича: Бунтовници против Федерације, управљају најбољим свемирским бродом и поседују најбољи компјутер и још поред свега и могућност да се телепортују, тако да им та борба без обзита колико су малобројни и не пада тешко.

Посада се делимично мењала кроз четири сезоне, а двојица су остала стална. Авон (лукави компјутерски геније) и Вила (вешт лопов кукавичке нарави). Блејк по којем серија носи и назив је отишао после друге сезоне, Џена (вешта кријумчарка) исто тада. У серији је кроз три сезоне учествовала Кали (телепата са Аурона), а посади се прикључује у трећој сезони и до краја остаје Тарант (згодни капетанчић) и Дејна (мајистор за оружије). Део посаде су чинили и Ган (пожртвовани џин, погинуо у 2 сезони), Сулин (револвераш, постала члан посаде у 4. сезони).
За мене битнији лик од ових које сам набројао, свакако је оличење злог аутократе, у лику прелепе Сервалан. Кратко пошишане председнице Федерације, која покушава да уништи бунтовнике.

Оцена: 8 од 10

До гуше у црвеном (Profondo Rosso) 1975.

Само сам до сада знао по чувењу италијанског аутора Дариа Арђента. Сада га знам и по једном од његових капиталних дела. Хорор-трилер комбинацији из 1975. године.

Пијаниста присуствује убиству. Ускоро заједно са атрактивном новинарком ступа у љубавну везу и њих двоје покушавају да пронађу ко је убица.
У овом филму има толико тога што су после крали многи други. Једна од основа психолошког трилера. То што има и одредницу хорора и није нешто посебно за данашње хороре. Пар сцена клања и одсецања и то је.

Филм је релативно дужи. Два сата и кусур. Могло је све ово да се стави и у сат и по, и да буде много динамичније, можда и гледљивије за некога, али неким спорим сценама, и наизглед непотребним, мајистор Дарио ствара тензију и општу атмосферу.

Оцена: 7 од 10.