Веома сам срећан када неком филму дам чисту десетку, као што је то овај пут. Минималистички филм са великом уметничком вредношћу и бриљантним улогама.
У филму се појављује само један женски лик и то на почетку филм у отприлике једном минуту. Радња се дешава негде на границама државе. Истурена тврђава окружена пустињом и одјеком некадашњих битака. У тврђаву на прву службу, долази млади потпоручник. Тврђава је сама по себи као и пустињско окружење, нешто што у младом официру ствара тескобу и жељу за прекомандом.
Међутим и он упада у нешто што бих назвао Дух тврђаве а има везе са очекиваним нападом непријатеља, са чашћу, са војничким кодексима, са још много тога... Остаје и стари заједно са пустињом, само што се на пустињи и тврђави трагови старења не виде, а на њему се и те како виде.
Филм траје 2 сата и 20 минута, и ништа се не догађа. Све сцене су прилично статичне, али кад ви после филма имате утисак да је прошло 20 минута а не скоро два и по сата, шта рећи, него да је филм ремек дело. Томе доприноси и сјајна музичка подлога, прекрасна слика и вешта режија.
Оцена: 10 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар