С/Кидање (2013.)

Овај филм као и претходни домаћи филм, чине три приче које су повезане преко главних јунака сваке приче. Међутим овом филму фали ипак нешто. Није то лоше замишљено, али нешто не одговара.

Основа свих прича је у несрећној заљубљености у погрешне људе.

Прва прича је о младићу који је смртно заљубљен у стриптизету и жели да се ожени њоме. Да би јој изнео брачну понуду припрема се темељно. Од одела, преко прстена, до романтичног текста. На крају спознаје да је она ипак само обична проститутка.

У другој причи девојка је заљубљена у пословног пријатеља њеног оца. Она је размажена богаташица, а он је бизнисмен са полусељачким манирима. 

Трећа прича је о младићу који је заљубљен у своју најбољу другарицу. У јавност доспе видео клип са њом у сексуалним активностима, и младић жели из љубоморе да се освети типу са којим је девојка била. Док он пати, девојка је сасвим прорачуната и хладна. Он јој служи за шетњу.

Оцена: 6 од 10.

Вир (2012.)

Мени се свидео овај домаћи филм. Нема их баш толико пуно у годишњој продукцији, па све што се појави са радошћу се дочека. 

Филм се састоји из три приче, које су међусобно повезане. Прва прича је о скинхедсу који праћен траумама из детињства, ствара сада трауме невиним људима.

Друга прича је о криминалцу Калету, који пун беса и пара, шири терор београдским улицама. Његов свемоћни заштитник, стриц из Де-Беа, неће увек стајати крај њега.

Трећа прича је о уметнику који због траума из рата свет посматра другачије, али опет има јаку нит и са стварношћу, којој на крају ипак и тежи.

Радња филма је смештена у деведесете године прошлог века, и у многим стварима је претерана, али је целокупан утисак позитиван.

Оцена: 7 од 10.

Топкапи (Topkapi) 1964.

Сасвим добар филм, чија се радња врти око крађе скупоценог ножа, у најпознатијем Истамбулском музеју, Топкапи. 

Група лопова покушава уз помоћ смушеног енглеза (Питер Јустинов), који им прво служи као мамац, а потом и као сарадник, да украду нож са смарагдима. 

Турска полиција их надгледа и игра мачке и миша може да почне. 

Оцена: 7 од 10.

Професорка енглеског (The English Teacher) 2013.

Могао је ово бити много бољи филм, и што се тиче приче, и режије и глуме. Овако ће брзо заборавити.

Млади писац враћа се у родно место, где на наговор бивше учитељице помаже локалној школи, тако што им свој нови комад уступа за реализацију у школском позоришту. Следе непотребне и досадне сцене како клинци припремају представу, а оно што је битно и око чега се заправо и рачуна у филму, а то је сексуална тензија и однос професорке и бившег ученика, своди се на један брзински секс на столу, и очигледну аферу у школи, због које професорка остаје без посла.

Има ту још низ појединости и наизглед занимљивих детаља, али не. Непотребно за причу.

Оцена: 5 од 10.

Пример (Primer) 2004.

Заиста компликован филм који управо због тога негледљив, досадан и није ни за фестивале, нити за биоскопе. Можда за неке интернет презентације и аматерска приказивања.

У филму се говори о младим научницима који радећи на новом проналаску, случајно долазе до неког временског парадокса. Није баш јасно да ли су направили временску машину или шта, али је нешто што им мења животе. 

Филм је спор и без обзира што траје сат и седамнаест минута, има се утисак као да је два сата.

Оцена: 4 од 10.

Бог против Сатане-Коначна битка (God vs Satan-The Final Battle) 2008.

Занимљив документарац из Хистори ченела, о Армагедону и коначној битци између снага добра и зла. Виђење из угла три религије Књиге - Јудаизма, Хришћанства и Ислама. 

На жалост највише се чуло од стране протестантских хришћана, а то њихово виђење је прилично бајковито и "нереално". 

Без обзира ово је сасвим солидан филм који није досадан, али верујем да ћу га веома брзо заборавити. 

Оцена: 6 од 10.

Лимијери и дружина (Lumière et compagnie) 1995.

Лимијери и дружина је одличан документарац. Рађен пре свега за филмске сладокусце и оне којима је филм осим забаве и уметност, начин изражаја. 

40 редитеља из целог света ангажовано је да сними кратке филмове, са оригиналним Лимијеровим синемаскопом (оригинална филмска камера-кутија, која је служила и као пројектор и као камера). Да би све било верно оригиналу, забрањено је било доснимавање звука, забрањено је било да филм буде дужи од 59 секунде, и да у екипи буде више од 3 човека.

Настали су неки заиста сјајни резултати, а сам процес снимања пратила је филмска камера.

Ангажовани редитељи, одговарају у кратким интервјуима одговарају и на нека есенцијална филмска питања.

Оцена: 8 од 10.

Невеста чудовишта (Bride of the Monster) 1955.

Наравно да овом филму не могу дати неку велику оцену, али је тако пријатно гледати га и смејати се глупостима. Овај као и доста других филмова легендарног Ед Вуда, спада у најбоље од најгорих филмова. 

О радњи да ли вреди и причати? У мочвари нестају људи, а полиција предузима истрагу, у коју се укључује једна новинарка и један професор. Они нестају, а главни кривац за то је зли професор који жели да створи супер расу. Да би успео у томе му помажу чудовиште које је створио (нека врста хоботнице) и див који му је слуга.

Оцена: 4 од 10.

Тексасвил (Texasville) 1990.

Веома пријатан филм, са посебном атмосфером америчког југа, која уз музику и урођену спорост, опушта и радњу баца у други план. 

Филм је својеврстан наставак филма "Последња биоскопска представа" из 1971. године. Исти јунаци, само 30-так година касније. Овај први филм сам давно гледао, па га се и не сећам нешто нарочито, сем по томе да је заиста био култан, и то пре свега због музике. 

Тексасвил је градић у којем се Двејн обогатио на бушотинама. Његова породица је бројна. Има пуно деце и жену која је изгледа стално под дејством алкохола, али у принципу добра жена. У градић се враћа Двејнова средњошколска љубав, успешна глумица, која је преживела неке личне губитке, и повратак у родно место је за њу терапија. Поготово када се зближи са Двејновом породицом. 

Двејн се ту мало шта пита, и жене које га окружују су носиоци радње. Преваре, меланхолија, алкохол, музика, секс... све је то део овога филма, али на један неоптерећујући и свима прихватљив начин. 

Оцена: 7 од 10.

Светски рат З (World War Z) 2013.

Сасвим добар апокалиптични зомби спектакл. 

Светом завлада вирус који људе претвара у зомбије. Преостала шака људи се бори да преживи. Уједињене Нације ангажују лика којег глуми Бред Пит, да покуша да пронађе решење. Он путује од Јужне Кореје, до Израела, да би завршио у Велсу. Поред бриге о преживљавању због зомбија, он размишља и о породици којој је посветио живот. 

У принципу ти моменти у филму у којем је његов однос са породицом у првом плану, су и најслабије тачке. Таман да су то избацили било би довољних сат-ипо филма уместо непотребних два сата. 

Без обзира ово је доста добар филм. Све што је виђено у оваквим филмовима, почев од  Ноћи живих мртваца, Притајеног Зла, до 28 дана, виђено је и овде, и није ништа ново убачено, сем можда начин на који се људи могу спасити од зомбија. 

Оцена: 7 од 10.

Ово је Крај (This Is the End) 2013.

Симпатичан филм који ће се заиста многима свидети, али ја морам имати резерву према њему.

Ово је и хорор, и трилер, и комедија-пародија... Све се дешава на журци познатог глумца Џемса Франка. Сви глумци који се појављују глуме сами себе и то даје једну посебну дозу хумора филму. Дешава се Апокалипса и они који су преживели са журке, у Франковој вили преживљавају своје последње дане и не изгледају уопште толико узбуђено колико би требало, све док не понестане и хране и цуге. 

На површину испливавају све личне нетрпељивости и сукоби.

Оно што мени смета, то је тотално вређање Бога и хришћанства. Псовање Исуса и шаљење са стварима с којима се не сме шалити. Можда би се то могло назвати и хула на Духа Светога, али нисам сигуран. Бласфемија свакако јесте. 

Филму бих дао и већу оцену, да није уобичајених простаклука и те бласфемије. 

Оцена: 6 од 10.

Ми смо Милерови (We're the Millers) 2013.

Супер комедија којој на жалост не могу да дам већу оцену од седмице, јер је на крају крајева ипак само обичан летњи хитић.

У филму има препуно како је то за америчке хитове уобичајено, вулгарности, стереотипа и настраности, али ми није толико блатило мозак, колико иначе може.

Ситни препродавац марихуане бива опљачкан, и да би вратио дуг и зарадио велику лову, мора да пребаци товар дроге из Мексика. Као покриће и маску за свој посао, он унајмљује ликове из комшилука, да глуме његову породицу. Стриптизету узима да буде његова жена, локалног клинца да буде његов син, а проблематичну уличарку да му буде ћерка. 

Они на путу упадају у низ смешних и мање смешних ситуација, и укупан утисак је повољан. 

Препоручујем свима који желе да се насмеју, сем уколико нису неке осетљиве душице, па да им сметају сексуалне алузије, псовке и др.

Оцена: 7 од 10.

Мађионичар (The Illusionist) 2010.

Заиста величанствен филм, чија је главна мана дужина. Не. Није он дужи од уобичајеног филма, али је са својим уметничким тоном и начином нарације, превише одужен и досадан у појединим деловима. Идеално би било да је ово филм од 30 минута. 

Прича: Мађионичар француз, којег је прегазило време и мода, одлази пут Шкотске, где среће занимљиву девојку. Заједно путују по Шкотској и живот је лепши. Њему његова старост је лакша, а њена је младост добила крила.

Оцена: 7 од 10.

Campo Mamula (1959.)

Још један одличан југословенски филм, овај пут са ратном тематиком, која није била обрађивана пуно. 

Заробљеници са острва Мамула, очекују да ће са капитулацијом Италије, стићи жељена слобода. Међутим затвор преузимају Немци, који пред неколицину затвореника и преосталих чувара италијана (који су у међувремену и сами постали затвореници) предају ултиматум да очисте море од мина, и тиме стекну слободу.

У тај опасан посао, а зарад виших циљева упуштају се одважни али и кукавице, као и они који немају шта да изгубе. 

Оцена: 7 од 10.

H-8... (1958.)

Одличан филм. Драма-трилер. 

Возач аутомобила чија је регистрација почињала са H-8... скривио је велику саобраћајну несрећу на аутопуту Београд-Загреб и побегао. Нико није сазнао ко је кривац. 

Овај филм је реконструкција те саобраћајне несреће. 

Кроз ликове путника, за које се гледаоц невероватно везује, и кроз све ситуације које су прошли у путу, долази се и до кобног часа када се десила несрећа. 

Веома отрежњујући филм за све оне који јуре безглаво са својим аутомобилима.

Оцена: 7 од 10.

Аникина времена (1954.)

Негде у Отоманском Царству на Балкану, младић Михаило који је учествовао у убиству, бежи више од себе, него од власти. Године проводи у изгнанству, да би се након срмти брата вратио у место и тамо фатално заљубио у Анику, локалну лепотицу. Због младићеве колебљивости и страхова, који су везани за прошлост, он напушта Анику, која  у инат постаје жена за забаву. 

Аника стиче бројне љубавнике и удвараче, али јој је срце једино везано за Михаила. 

За њену наклоност највише се боре локални паша, ђакон хајдук и Аникин рођени брат. 

Аникина десна рука је циганка коју маестрално глуми легендарна Љубинка Бобић. 

Цела прича је почела на филмском платну да се одмотава Аникиним убиством, па ће се тако и завршити. Осумљичених је много, али је само један кривац. 

Оцена. 7 од 10.