Тарзан (Tarzan)1999.

Диван цртаћ. Дизнијев наравно.
Позната прича о Тарзану у верзији из 1999. године. Нагласак је стављен на Тарзановим покушајима да буде прихваћен од оца своје мајмунске породице и наравно на везу са Џејн.

Оцена: 7 од 10

Живела смрт (Viva la muerte) 1971.

Кад и погледа један овакав филм, сад морам да се лечим са неком приглупом комедијом. Филм је толико шокантан да ми се гади.
Радња се дешава у фашистичкој Шпанији. Главни јунак је клинац чија мајка издаје свог мужа да је комуниста. Дечак живи у беди и пола филма су његове фантазије. А фантазије су бљак, бљак, бљак. Лизање мртвог деде, мазање шпагетима, одгризање гуштера, сечење разних животиња, инцестуозне мисли о мајци, резање вена његовог оца док за то време му.... ма гадно, гадно, гадно...

Не гледајте ово.

У реду је шокирати, али није у реду немати меру у неким стварима.

Оцена: 1 од 10

Жртва (Offret) 1986.

Овај шведски филм који је радио прослављени Тарковски, није ми дао задовољство као што га даје Бергман. Тарковског не волим, и нисам баш љубитељ његове уметности. Обично за такве ауторе које не волим, али препознајем њихов уметнички рад, кажем да без обзира на све увек вреди погледати њихова дела, јер остављају утисак и пружају инспирацију.
За Тарковског не мислим тако. Он је можда био добар за фестивале и за филмске школе, али за обичног гледаоца не. Заобилазите га.

Овај филм и нема неку радњу. Фокусира се на ликове и улази у њихову суштину. Али то је тако болно, а свакако не желим нико да осећа бол. Психичку.
Нашао сам опет пар сцена и слика које су одличне, али не да се због тога мора гледати филм.

Оцена: 5 од 10

Значи од Тарковског сам погледао, колико се сећам: Носталгију, Сталкера, Соларис и овај филм, и не знам који је гори од којег. А ја настављам да га гледам. Мазохизам чист, а можда ме изненади неким драгуљем који ће ме померити са места.

Љубавни приручник 3 (Manuale d'amore 3) 2011.

И последњи у низу (за сада) филм из серије "Љубави приручник" сам погледао. Сва три дела се разликују један од другога, мада је све то прављено на исту матрицу. Сваки је добар заиста, и у свима сам уживао.

У овом филму су три љубавне приче. У првој млади адвокат покушава да у неком тосканском месташцету убеди земљопоседника да прода своју земљу инвеститорима. Он се тамо задржава неуобичајено дуже, јер у мештанима, а поготово у једној мештанки, проналази сродну душу. У другој причи познати тв новинар упада у раље психички нестабилне жене. У трећој причи професор американац који живи у Риму, доживљава неочекивану љубав са ћерком свог пријатеља.

Оцена: 7 од 10

Љубавни приручник 2 (Manuale d'amore 2) 2007.

Наставак сјајног филма. Сјајан је и овај филм али има недостатке у односу на први и магија није више толико јака, јер знамо шта да очекујемо.
У сваком случају и овде су четири љубавне приче, које нас насмеју, замисле и разоноде.
У првој причи пратимо младића који је остао парализован након саобраћајне несреће, и заљубљује се у своју физиотерапеуткињу. У другој причи брачни пар покушава добије дете путем вештачке оплодње и пролази кроз низ шаљивих ситуација. У трећој причи геј пар жели да ступи у брак, а у четвртој, средовечни мушкарац улази у емотивну везу са доста млађом и атрактивнијом женом.

Оцена: 7 од 10

Сеобе (1989.)

Штета што овај филм који је требао испасти заиста велики, није до краја и приведен на прави начин.
И ако су на нивоу задатка, превелик број страних глумаца у главним улогама је непотребан и претеран. Много боље би српске јунаке изнели српски глумци, што се види и у другом делу овог филма када уугланвом они и глуме.

Крајњи утисак о филму не могу да дам јер нисам прочитао књигу Милоша Црњанског по којој је овај филм и рађен.

Прича: Срби који су побегли из Србије од Турске окупације, нашли су уточиште у Аустро-Угарској. Њих тамо углавном третирају као топовско месо,  гину за рачун Аустро-Угарске царевине, и немају готово никаквих права. Жеља водећих Срба је да пређу у Русију, па да уз помоћ Руске Царевине врате се у Србију и боре против Турака. Када се коначно неки од њих нађу у Русији, схватиће да Србину нема живота без своје државе.

Оцена: 6 од 10

Фани и Александер (Fanny och Alexander) 1982.

Ово је вероватно најдужи филм који сам погледао. Око 5.30 сати траје. Наравно да сам га ја погледао исецканог у року од 3 дана. Као што би гледао неку серију. Заиста сам уживао.

Фани и Александер су брат и сестра. Део су велике породице из вишег слоја друштва, почетком 20-тог века. Породица је пуна љубави и ако наравно има свега. Стриц који наскаче на све што носи сукњу, отац који је несхваћени и безуспешни уметник, стриц који је баксуз и малтретира жену која га воли.... Све се мења за њих када им умире отац. Њихова мајка се преудаје за свештеника, који покушава да им утера страх и васпитава их на начин на који је инквизиција васпитавала оне за које је сматрала да вештичаре.

Велики Ингмар Бергман.

Оцена: 8 од 10

Тренер (1978.)

Веома интелигентан, али и досадан филм пун конфузије, легендарног Пурише Ђорђевића. Пуриша не режира филм по канонима филмских академија, он режира по неком свом уврнутом нахођењу. Интригантан је и не можете остати равнодушни. Не мора вам се свиђати, али би ваљало да погледате.

Ово је филм о малверзацијама у фудбалу и животу тренера и фудбалера. Нису баш рудари, али не би им био баш у кожи.

Оцена: 5 од 10

Љубавни приручник (Manuale d'amore) 2005.

Ово је филм којем дајем чисту дестку.
Нема у њему неке екстра глуме, нема ни редитељских перверзија, нити неке уметничке вредности, али филм је тако допадљив и испуни срце.

То је прича о људима који се срећу са разним љубавним проблемима.
Младић у првој причи се заљубљује у девојку која је за њега на неки начин недодирљива.
Брачни пар из друге приче упада у кризу дуге везе.
Жена из треће се суочава са мужевљевом преваром.
Човек из четврте приче не може да преболи развод.

Оцена: 10 од 10

Usijanje (1979.)

Одличан филм Боре Драшковића.

Сиротиња из Херцеговине преживљава пре рата, уз помоћ шверцовања дувана. Власт се беспоштедно са њима обрачунава, али они немају шта да изгубе. У питању је њихов стомак то јест преживљавање. Са доласком италијанских окупатора, двојица пријатеља настављају своју работу, све док један од њих не оде у партизане.

Оцена: 7 од 10

Монтенегро (Montenegro) 1981.

Нисам неки велики обожавалац Душана Макавејева, али признајем да он заиста другачије снима филмове. Нешто то је на ивици шунда, а није, исто као што није ни уметност, али интригира и испуњава.

Прича: Америчка домаћица у Шведској је толико празна. Почиње психички да пуца. Случајно забаса у полусвет југословенских гастарбајтера и враћа јој се осмех на лице.

Оцена: 6 од 10

Менхетн (Manhattan) 1979.

У овом филму Вуди је дао највећи омаж Њујорку. Дотицао се он Њујорка и у другим својим филмовима, али овде је то некако са мером. Што би рекли - потаман.

Вуди је писац за ТВ који је растрзан у својим везама са женама. Разведен је и има сина. Забавља се са малолетницом, а заљубљује у једну другу интелектуалку, која је његов женски алтерего.
Поред свих његових успона и падова он је срећан јер живи на месту које воли.

Оцена: 8 од 10

Љубав и смрт (Love and Death) 1975.

Луди Вуди. :)
У овом филму додирује руску класику. Он је мизерни син руског земљопоседника, који случајно постаје херој у рату. Заљубљен је у своју рођаку са којом успева након преживљеног двобоја да се венча. Њих двоје кују планове да убију Наполеона, а када га ухвате, коначно ће се срести и са Смрћу која га је пратила од рођења.

Врх заиста. Дајана Китон је била врхунска комичарка. Као женска и није ми се никад нешто посебно свиђала, али Вудију јесте и захваљујући томе су настали неки од његових најбољих филмова. Вуди је неуротик као иначе, јер он и није глумац па не може да дочара неки други лик.

Оцена: 7 од 10

Неколико дана из живота И.И. Обломова (Neskolko dney iz zhizni I.I. Oblomova) 1980.

Једно од ранијих дела Никите Михалкова. Врх.

Обломов је један обичан бонвиван, који ништа не ради. Припада вишој класи у Русији 18.века. Има приходе са имања који му омогућавају лагодан живот. Сваки дан му је исти и своди се на дремку. Из такве учмалости може да га покрене само његов најбољи пријатељ Штолц, који је сушта супротност.
Још више од Штолца, вољу за живот му даје неочекивана љубав.

Оцена: 8 од 10

Банане (Bananas) 1971.

Права је радост открити ове ране радове Вудија Алена. Он је заиста врхунски забављач и уметник.

Овде глуми лузера који се нађе у Јужноамеричкој држави, где ће од обичног туритсе, па преко герилца успети да постане и председник.

Оцена: 7 од 10

Ашик Кериб (Ashik Kerib) 1988.

Предиван грузијски филм, великана Сергеја Параџанова. Чиста поезија на филму. Знам да се филм неће свидети икоме ко се ложи на Холивуд, али за све оне који иоле разумеју шта значи уметност у филму, ово је право ремек дело. Бајка.

Прича: Свирач воли ћерку богатог трговца. Да би могао да се ожени њоме, креће на пут, на којем пролази кроз разне авантуре.

Оцена: 8 од 10

Компас (The Compass) 2009.

Овај документарац могу сврстати у форму мотивационог филма. Мирише ми цело време на неку секту, јер се пред вама као говорници појављују испеглане фаце у испегланим оделима које на сугестиван начин вам преносе животне мудрости, а нигде не помињу реч љубав. У само једној реченици је изговорено и име Божије.

У принципу без обзира на замерке, налазим да је филм занимљив и да га није лоше погледати. У њему стручњаци из разних области (јога, филозофија, мотивација, менаџмент) преносе вам поруку како да идете кроз трновит пут свог живота, а неко од оних који су се намучили у животу па ипак и поред тога успели, преносе своју причу.

Оцена: 6 од 10

Мандерли (Manderlay) 2005.

Ларс Вон Трир и даље гази онако како само он уме. У овом филму који је наставак Догвила, са Никол Кидман, режисер је заменио главну глумицу и због тога мало теже се привикнути у прво време на "заменицу" Брус Далас Хауард. Касније схваташ да девојка одлично ради свој посао и да је улогу Грејс изнела на другачији начин од Никол.

Овај пут Грејс и њен отац се нађу на крајњем југу Америке. Наилазе на фарму, на којој још увек функционише робовласништво. Грејс уз помоћ татиних гангстера, решава да ствари на фарми доведе у ред, а отац је невољно оставља. Грејс од бивших робова покушава да направи слободне људе, али у томе је много тога спречава. Понајвише ти бивши робови.

Оцена: 8 од 10

Хоја! Леро! (1952.)

Филм је занимљив с те тачке што обрађује живот старих Словена. Мислим да не постоји више ниједан филм где су представљени стари Словени.

Прича је прилично предвидљива а техника снимања тако стара и  лоша да је режисеру заиста морало бити лоше.

Племенски савет одлучи да Виљенку, најлепшу у племену додели ратнику кога она не воли. Кохану. Њен љубљени је Далибор, који не може против племенског савета.
Када се Далибор као херој врати из битке, свадба је у току,  а изгледа да само од воље бога Лера зависи да ли ће се свадба и извршити.

Оцена: 4 од 10

Пресељење (Away We Go) 2009.

Сјајан филм Сема Мендеса, о пару који ишчекује рођење принове, и трага за бољим местом за живот и одрастање још нерођене бебе.
Они у тој потрази за бољим местом пролазе кроз градове за које их на било који начин нешто веже, било што тамо имају пријатеље или рођаке.  Неки од њих им отварају нове видике, у неке се разочаравају, али увек имају себе.

Оцена: 8 од 10

Златни момци (The Golden Boys) 2008.

Прелеп ТВ филм са познатим ветеранима у улози три симпатична пензионисана морнара. Дејвид Карадин, Рип Торн и Брус Дерн.
Филм има атмосферу као серија "Пут за Ејвонли" и прави породични шмек је. Без псовки, секса, пића... само чиста људска емоција и животни проблемчићи.

Прича: Тројица пензионисаних морнаричких капетана живе заједно. Као и већина мушкараца, мало су смотани у кујини и не иду им баш послови око одржавања куће. Досете се да дају оглас у којем траже жену за једног од њих, која ће им наравно чистити, пеглати, прати и спремати ручак. На оглас се јавља симпатична удовица (Мјуриел Хемингвеј) према којој сва тројица почињу да гаје одређене емоције.

Оцена: 7 од 10

Црни лабуд (Black Swan) 2010.

Није ме баш одушевио овај филм. Редитељ је успео да пребаци балет на филм, али ако му је била намера да приближи балет масама, онда то свакако није успео. Ја рецимо нисам ни раније гледао балет, а тек после овог филма нећу. Ако је хтео да прави филм за балетске сладокусце, онда је успео. Али колико је таквих?

С друге стране Натали Портман је заиста одглумила врхунски, и без обзира што је ја нешто и не ценим превише, признајем да је заслужено те године добила Оскара.

Прича је: У балетској трупи спрема се нова поставка "Лабудовог језера". Улогу добија Нина, која за време припрема пролази кроз личну психозу и маштања, која ће је или убити или направити савршеног негативца. Као и у балету који спрема.

Оцена: 6 од 10

Свет је велики а спас је одмах ту (The World is Big and Salvation Lurks Around the Corner) 2008.

Одличан бугарски филм, рађен у копродукцији са Немачком и Словенијом.

Александар доживљава саобраћајну несрећу, у којој му гину родитељи. Он губи памћење, а то је још најмањи проблем с обзиром на његову депресивност. Да га врати у колосек живота, покушава његов деда, на крајње неконвенционални начин.
Смењују се сцене из садашњости и Сашиног детињства. Све је веома лепо уклопљено, а интересантно је у филму што и кроз игру тавле, пренете су неке животне поуке. То ме је понукало да седнем и присетим се како се игра та игра.

Оцена: 8 од 10

Недодирљиви (The Intouchables) 2011.

Врло допадљив и вредан гледања француски филм. Црнац је полупропалитет са париских улица, са тешком социјалном причом у позадини. Белац је богаташ који је доживео несрећу и квадриплегичар је. Црнац почиње да ради за њега као нека врста медицинске помоћи.
Између двоје људи развија се невероватан однос, а преовлађују углавном смешне згоде.

Оцена: 8 од 10

Растава (А Separation) 2011.

Чиста 9-тка за филм.

Одлична драма у којој се пар који је пред разводом, суочава с проблемима који су произашли из тога. Отац главног јунака, који болује од Алцхајмера је предат на бригу једној жени, која оптужује свог газду да је крив за губитак њеног детета. Из свега тога највише муке трпи 11-тогодишња ћерка брачног пара пред разводом.
Прича је уобичајена за тему развод, али је одлично обрађена, поготово јер се ради о патријархалном иранском друштву.

Оцена значи: 9 од 10

Бразил (Brazil) 1985.

Ремек дело Терија Гилијама.
У жељи да исправи грешку администрације, владин службеник у једном тоталитарном и технократском друштву сутрашњице, постаје непријатељ државе. Чак и у једном таквом систему човекова тежња ка љубави оставља га живог и ако је попут биљке и вегетира.

Оцена: 7 од 10

Гвоздено небо (Iron Sky) 2012.

Овај финско-немачко-аустралијски филм је прави драгуљ. Поигравање са жанром и са историјом. Сјајно заиста.

Група нациста је пред крај рата збрисала на Месец. На његову тамну страну. Сада након 60 година желе да се поново врате на Земљу, са својим уобичајеним старим методима, уз помоћ нешто новије технологије. За то време америчка председница муку мучи како да буде поново изабрана, а један рат би јој баш добро дошао.

Оцена: 8 од 10

Временски бандити (Time Bandits) 1981.

Неколицина патуљака, који су помоћни радници Врховног Бића, краду од Њега мапу времена, помоћу које мењају временске одреднице и краду благо из разних временских епоха. Пошто су се случајно нашли у соби једног малише, где се налази временски портал, они воде и њега кроз авантуру. Срећу се са разним историјским личностима као што су Наполеон, Робин Худ, али и бићима из маште. Зло биће којем је потребна мапа коју су украли, прави замку...

Тери Гилијам је и у својим почецима и сада као зрео аутор, остао доследан својој лудости и оригиналности. Браво мајисторе.

Оцена: 7 од 10

Џон Картер (John Carter) 2012.

Џон Картер је ветаран грађанског рата у Америци. За време једне потере он на неочекиван начин бива пренет на Марс. Цивилизација Марса је слична цивилизацији Земље тог времена, с тим што они имају и летилице које још нису постојале на Земљи. Марс настањују бића која су иста као људи, али има и неких чудних креатура која представљају неке Марсовске индијанце. Баш међу таквима се нашао Џон. Он на Марсу има невероватне физичке предиспозиције и оставља због тога велики утисак и сматрају га на неки начин натрпиродним бићем.
Рат између две водеће цивилизације на Марсу, који контролишу надмоћна бића са другог света, привидно се ближи крају, јер је уговорено венчање између лидера једне цивилизације са ћерком лидера друге. У ту сву гунгулу умешаће се и Џон Картер.

Филм је заиста супер. Препоручено га је гледати наравно у биоскопу, због свег шарениша и специјалних ефеката али одличан је утисак и овако.

Оцена: јака седмица
7 од 10.