Куда ћемо сада? (Et maintenant on va où?) 2011.

Ништа лепше за филмофила него када да неком филму неку високу оцену, као што ћу овом ја дати.

Жене имају заиста специфичан осећај за режију, и обично ми прија њихова визија. Нема пуно жена редитеља, али оно што има углавном је класа. Ова либанка која је режирала овај филм је изнад класе. Надин Лабаки. Пронаћи ћу још њених филмова и погледати.

У једном либанском селу које је у некој бестрагији, живе муслимани и хришћани. У периоду примирја, село цвета и велика је слога. Ионако је доста жртава на обе стране од ранијих сукоба. Када страсти међу мушкарцима поново прораде и кад се спрема крв потећи, жене преузимају ствар у своје руке. Ништа без жена.

Оцена: 9 од 10.

Фалсификатор (2013.)

Непотпун филм. Добар филм. Играње жанровима. Гледљив.
Горан Марковић  је вероватно најзначајнији српски редитељ, који у континуитету прави филмове, који говоре о нама. Шијан нас је раздевичио, Кустурица нас је силовао, Паскаљевић нас је тровао, а Марковић...он је са нама живео и такве нам филмове даривао.

Мислим да је Марковић ушао у године када је изгубио на прецизности и ентузијазму. Просто не живи у таквом окружењу, и не може да снима више такве филмов. Без обзира на то његови радови су наша огледала.
Овај пут ово огледало путује у скорашњу прошлост. Тачније у другу половину 60-тих година прошлог века, када Анђелко, вешти фалсификатор, завршава на робији. Преварант схвата да је он само један шраф у великој превари у којој нема поштених. Његово отрежњење је и његов крај.
Један од синова који је и наратор филма, наследио је очев романтизам, тако да без обзира на један горак укус у устима, филм завршава с осмехом на устима.

Оцена: 7 од 10.