Непотпун филм. Добар филм. Играње жанровима. Гледљив.
Горан Марковић је вероватно најзначајнији српски редитељ, који у континуитету прави филмове, који говоре о нама. Шијан нас је раздевичио, Кустурица нас је силовао, Паскаљевић нас је тровао, а Марковић...он је са нама живео и такве нам филмове даривао.
Мислим да је Марковић ушао у године када је изгубио на прецизности и ентузијазму. Просто не живи у таквом окружењу, и не може да снима више такве филмов. Без обзира на то његови радови су наша огледала.
Овај пут ово огледало путује у скорашњу прошлост. Тачније у другу половину 60-тих година прошлог века, када Анђелко, вешти фалсификатор, завршава на робији. Преварант схвата да је он само један шраф у великој превари у којој нема поштених. Његово отрежњење је и његов крај.
Један од синова који је и наратор филма, наследио је очев романтизам, тако да без обзира на један горак укус у устима, филм завршава с осмехом на устима.
Оцена: 7 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар