Силверадо (Silverado) 1985.

У време када је жанр вестерна, већ увелико одумро, појавио се овај филм, са заиста сјајним и водећим глумцима тих година. И растурио је. 

Филм има све карактеристике жанра, али и много више. 

Прича о сукобу ранчера, бивших робијаша а сада шерифа, о породичним вредностима, о пријатељству, о љубави,...

Све има овде, а види се да су глумци уживали радећи. 

Оцена: 8 од 10.

Арго (Argo) 2012.

Враћамо се у 80'ту годину прошлог века. Криза са таоцима у Ирану. Поред оних стотину и више талаца које револуционари држе у амбасади, шесторо људи је успело да шмугне пре заробљавања и да се склони у канадску амбасаду.

Америчка обавештајна служба, шаље свог човека да их извуче из Техерана. Њему пада на памет готово сулуда идеја да се претвара да снима научно фантастични филм, и да је дошао у Иран да тражи локацију за снимање. 

Обично овако глупи планови пре успеју него неки супер осмишљени, али да ли су и револуционари толико глупи?

Да ли канађани у чијој се амбасади крију бегунци, изигравају добре момке или су стварно добри момци.

Одличан филм. Политички трилер.

Оцена: 8 од 10.

Пијев живот (Life of Pi) 2012.

Стари добри Анг Ли, са својим невероватним филмовима. Ко би икад снимио овако нешто, ако не он?

Пи је младић из Индије, који са породицом креће на емиграционо путовање у Канаду. Његов отац је био власник Зоолошког врта, и када је одлучио да прода све своје животиње, повео је и своју породицу. На путовању, дешава се бродолом и преживљава само Пи. Од људске врсте. Поред њега спасла се једна зебра, орангутан, хијена и тигар.

Колико ће снаге овом младићу требати да би преживео и море и окрутног месождера, на простору не већем од једног скромног купатила. Ту му снагу може дати само Бог, којег је младић од најраније младости тражио.

Оцена: 8 од 10.

Лет (Flight) 2012.

Добар филм. Најбоља препорука није толико због филма, него због Дензела, који се вратио са сјајном улогом пилота алкохоличара.

Био ми је пао мало у последњим филмовима, али сад опет растура.

Авион доживи квар у току лета, и само умешношћу пилота, већина људи преживи а пилот постаје национални херој. Да су и хероји људи показује управо овај човек, којег пороци као што су пиће и дрога, цео живот воде у лагање. Да ли ће успети са лажима да се извуче и пред комисијом која испитује удес, или ће се суочити и са њима и са собом.

Приватни хаос који настаје због породице која га је напустила, због нове девојке која је можда његов анђео спаса, подгрејаће само још више његове демоне.

Оцена: 7 од 10.

Скајфол (Skyfall) 2012.

Нема шта. Одличан Крејг игра још бољег Бонда. А сјајна Денч игра још сјајнију М. Комплетан филм. Да ли има неко ко не зна макар два реда да исприча о Бонду, Џејмсу Бонду. Тајном агенту Британске обавештајне службе. 007. 

У овом филму је све толико шематизовано у бондовском смислу и једино недостаје можда онај Бондов швалерски део, јер овде је то у принципу само у назнакама. 

Бивши агент којем је садашња М (шефица тајне службе) била некада надређена, полази у свој осветнички поход. Бондова прошлост се открива а долази и до неких битних персоналних промена у служби.

Оцена: 8 од 10.

Нисам неки велики фан Бонд филмова, али сам сваки погледао и у сваком уживао. Зашто прекидати традицију?

Операција Свануће (Operation Daybreak) 1975.

Заиста веома квалитетан филм, који ништа  није изгубио на атрактивности, без обзира што се ради о продукцији старој 40 година. 

У потпуности ме овај филм подсећа на наше ратне филмове, поготово на Отписане. Ово није никакво омаловажавање за овај филм, већ похвала нашим филмским радницима, који су успевали да парирају у продукцији највећим филмским студијима. 

Група чехословачких падобранаца, који су у служби Британске Авијације, пребације се у Чехословачку, са задатком да изврши атентат на озлоглашеног управитеља Хајдриха. У остварењу ове мисије, помаже велика група илегалаца. Илегалци и поред великих тешкоћа, успевају да изврше атентат, и од последица рањавања, Хајдрих убрзо умире. 

Немачка војска спроводи одмазду над недужним становништвом, док се илегалци крију. Главно склониште им је једна православна црква. Један од илегалаца под утиском због немачке бруталности, психички пада и у страху за своју породицу, одлучује да изда своје саборце.

Оцена: 8 од 10.

Због носталгије за филмовима на којима је одрасла цела моја генерација, дајем овом филму оцену више него иначе. :)

Губитници (The Outsiders) 1983.

Обрађена је тема малолетничке деликвенције. Веома необичан филм за Фресиса Форда Кополу. Да нисам знао да је он режирао, никада не бих рекао. 

Две малолетничке банде су у сталном сукобу. Када један клинац убија припадника друге банде, заједно са пријатељем бежи на неко време. У тренутку када реши да се преда, при повратку кући наилазе на школу која је у пламену. Спасавају децу и постају хероји. На жалост то не може да промени ток њиховог живота, али бар неком од њих може да донесе сазнање о правим животним вредностима. 

Мислим да је овај филм много више него по радњи, значајан јер је изнедрио читаву плејаду тада младих глумаца, који су врло брзо постали велике звезде. Мет Дилон, Патрик Свејзи, Ралф Маћио, Роб Лоу, Емилио Еставез, Томас Си Хауел, Том Круз, Дајен Лејн. Заиста импресивна имена која је било забавно гледати у неким клиначким годинама.

Марфијев рат (Murphy's War) 1971.

Једна од најбољих улога Питера О'Тула, настала у зениту његове каријере. 

Филм је ратни и дешава се негде у Јужној Америци крајем Другог Светског Рата. Немачка подморница масакрира посаду британског брода. Преживи само Марфи, техничар са брода. Уточиште проналази у болничкој мисији коју води средовечна енглескиња. Марфи живи за то да се освети немцима. Поправља хидроавион и спрема се за напад.

Оцена: 8 од 10.

Остерманов викенд (The Osterman Weekend) 1983.

Овај филм сам гледао  у тадашњем биосопу "Београд", који се налазио у сутерену Позоришта на Теразијама, пре скоро 30 година. Гледао сам га са Николом. Били смо баш клинци и ово је за нас био можда тада и тежак филм, али још могу да евоцирам у себи емоцију коју нам је тада донео. Садржај сам заборавио временом, али су неке сцене остале у сећању и сада је дошло време да се све то поново доживи.

Наравно да осећај није исти. Филм делује помало старински и прича о шпијунажи, ЦИА и КГБ, више не пије воду, али ипак срце је на своме месту јер један много добар импулс постоји. Импулс који је пре свега због динамике, одличне глуме и неочекиваног заплета. 

Тада звезда у успону, холандски глумац Рутгер Хауер, глуми телевизијског водитеља, кога оперативци ЦИА убеђују да група његових пријатеља ради за КГБ и да спрема заверу против државе. 

Мајистор Сем Пекинпо је режирао ово остварење и то је његов тестамент. Умро је наредне године по завршетку снимања.

Оцена: 7 од 10.

Дред (Dredd) 2012.

Не могу да упоредим ову адаптацију легендарног стрипа, са оном од пре више од десет година, када су глумили Слај и Дајан Лејн. Сасвим су различити по атмосфери, глуми. Мени се оба свиђају, можда за нијансу више онај претходни, мада већина коментара које сам гледао на нету, предност дају овом новијем. 

Мегаполис је град будућности у којем милијарду људи живи на ивици беде, углавном криминалом запослена или болесна од остатака великог рата. Сав тај хаос и анархију могу да контролишу само бескрупулозни делиоци правде, који се називају Судијама. Међу Судијама истиче се Дред. У свакодневну патролу градом, Дред полази са девојком којој је то први дан на послу. Он јој је одређен за супервизора. Одлазе у озлоглашени кварт, где почиње лов на њихове главе. 

Филм ми је често веома бруталан и нема места опуштању. Од почетка до краја акција, акција, акција.

Оцена: 6 од 10.

Иза брда (Dupa dealuri) 2012.

Није ме овај филм дотакао на начин на који сам мислио да ће ме дотаћи, пре него што сам почео да га гледам. Тема је живот у једном православном женском манастиру, па сам очекивао да то буде нешто слично Острву, који ме је пре пар година изуо из ципела. 

Међутим без обзира на то, ово је веома добар филм који ме је дотакао ако не у религиозном, оно у сваком другом смислу.

Девојка која потиче из сиротишта, долази у посету својој најбољој другарици. Другарица јој је сада монахиња и живи у манастиру који и по устројству и по начину живота пре припада неким прошлим временима него садашњим. 

Девојка која је и сама лабилна, у окружењу манастира и забрана почње да губи тло под ногама и да луди. Лекови донекле помажу, али по савету свештеника који је настојатељ манастира, егзорцизам је једина нада за њу. 

Оцена: 8 од 10.

На путу (On the Road) 2012.

Уживао сам у овом филму. Није он од оних великих филмова који ће остати упамћени, нити је нешто посебно едукативан или значајан по било чему. Глума је сасвим просечна, режија исто тако. Међутим...

Међутим овај филм је тако лепо легао и тако питко тече. Фотографија је у филму феноменална, а атмосфера увек на ивици напетости, али никад не прелази ту ивицу. Драшка те и изазива. 

Група пријатеља, међу којима је главни лик писац у покушају, живи на неки начин који бих описао као хипи пре хипија. Јер је време дешавања, крај 40-тих и почетак 50-тих, прошлог века. Путују по Америци и углавном се опијају, сексају и лудирају. Можда им се да опростити јер су сви веома млади, али искуства која су стекли путујући, од неких ће створити људе, а други су изгледа од почетка били склони паду. 

Веома добра улога Кристен Стјуарт (она мала из Вампирске саге).

Оцена: 8 од 10.

На имдб-у има веома мању оцену. Негде око 6, али мени се филм заиста свидео. Осећао сам се као да сам ставио неку плочу Чарлија Паркера, на грамофон. Сипао чај и зажмурио.

Отети 2 (Taken 2) 2012.

Не могу да кажем да ли је ово бољи филм од првог дела, али свакако није лошији. Чак се на акцију чекало мало више, али је после до краја пичило све по правилу висковолтажног филмског хита.

Лиам и његова бивша жена (Фамке Јансен) су на прагу да се помире. Породица започиње један опуштени одмор у Истанбулу, који није  трајао ни пет минута, јер је отац оних шиптара из првог дела, које је у Паризу побио Лијам, дошао да се освети.

Почиње отмица, а Лијам и чланови његове породице су у филму и ловина и ловци.

Сат и двадесетак минута, од тога нешто мање од сат времена чисте акције и све је на месту. Истанбул је увек савршен за било какво снимање, а Лијам је дефинитивно постао један од мојих омиљених глумаца. Чисто као фаца.

Оцена: 7 од 10.

Црна Зорица 2012.

Не знам зашто сам дао шансу овом филму. Просто сам знао да је лош, али онако под неком инерцијом. Био је за Нову Годину на ТВ, па га је неко већ поставио на ЈуТјубу, рекох ајде да видимо о чему се ради. Прошле године је даван у биоскопима, и овако рано приказивање на ТВ-у је ипак ексклузива.

Добро је да филм траје нешто преко сат времена, а не дуже, јер сам га и овако прекидао више пута па настављао. 

Зорица је уклета девојка, јер свако ко се у њу заљуби мора да умре. То је проклетство које јој је остало од бабе. У селу где се све дешава, полицајац Мане се загледа исто у Зорицу и покушава да је спасе од линча сељака, међу којима предњачи мајка дечака који је био прва Зоричина "жртва". 

Глумци су тотално неубедљиви, осим донекле главне јунакиње, али је подбацила велика Мира Карановић, Бане Трифуновић... ма сви остали.

Оцена: 4 од 10.

Смрт (The Death) 1987.

Тестаментарно остварење легендарног Џона Хјустона. Рађено је на основу приче Џемса Џојса. Све се дешава у Ирској с почетка двадесетог века. У једној кући приређена је седељка, и долазе пријатељи и родбина. Вече пролази уз звуке клавира, уз плес и рецитације. Након свега ко на српској слави, уследиће иће и пиће. Гости се потом разилазе и размишљају о вечери. Неко бистре главе, а неко баш и не.

Филм за мене траје прекратко, свега сат и двадесет. И ако је радња прилично статична, атмосфера коју прави камера и сам режисер, је сјајна. Осетиш се као да се налазиш међу свим тим људима на екрану. Мислим да би овај филм могао да потраје и четири сата, а да не додаје ништа више радњи, па да опет буде занимљив и гледљив. 

Оцена: 8 од 10.

Свадбено весеље (The Wedding Banquet) 1993.

Један од ранијих радова Анг Лија. Сваки његов филм је вредан пажње, а овај бих ипак некако заобишао. Нисам хомофоб, али ми је још један у низу филмова који кокетирају са причом о хомосексуалној неравноправности. 

Син кинез (тајванац) је у процепу. Трпи притисак родитеља да се ожени, а да би то најлакше превазишао, ту је поред њега, другарица која ће се зарад скривања истине пред мамом и татом, и добијања Зелене карте, удати за њега. 

Низ ситуација када особа скрива свој идентитет (хомосексуалност) су већ виђени и на бољи начин приказани у неким другим филмовима, али ово није никако лоша критика. 

Филм је добар и гледљив, али је ужасно предвидив.

Оцена: 7 од 10.

Момачко вече (Bachelor Party) 1984.

Некако сам сигуран да се овакви филмови ма колико били глупи и предвидљиви више не могу снимити. Ово је класична "глупа" америчка комедија из 80-тих. Смеће за тинејџере, и то су ми заиста кроз средњу школу били вероватно најомиљенији филмови, које сам гутао у тада постојећем биоскопу "Звезда".

Момачка забава пред венчање прерашће у оргијање, које ће пар пута бити прекидано, због олоша који жели да упропасти брак будућег младожење.

Искрено ко би рекао да ће од оваквог Тома Хенкса, какав је био у овом филму, израсти једна од институција Холивуда, и добитник два Оскара.

Оцена: 5 од 10.

Филм има и даље неку драж и штосове који пале.

Најдужа јарда (The Longest Yard) 1974.

Затворски филм са елементима спорта. Време највеће славе Берта Рејнолдса. Веома гледљив и допадљив филм, ветарана Роберта Олдрича. 

Берт глуми бившег квотербека, који је починио низ прекршаја, и завршава у затвору, који је на нивоу средњовековног казамата. Да би иоле лагодније прошао у њему, мораће да прихвати посао да обучава гомилу затупастих и лоших робијаша, рагбију. Меч који ће одиграти са екипом чувара, и ако не велики по значају, за све њих ће бити меч живота. 

Оцена: 7 од 10

Планина без дрвећа (Treeless Mountain) 2008.

 

Своје две ћеркице, мајка која је на ивици нервног слома, оставља на чување ујни. Исписује их из школе, и оне остају и ако под надзором одрасле особе, ипак препуштене саме себи, јер је ујна у још очајнијем стању него мајка. Аколохичарка је и недруштвена. Након извесног времена она их одводи код баке и деке, који преузимају даљу улогу старатеља. 

Девојчице чекају мајку и она за њих представља нешто најбитније у животу. Мајка никако да стигне а девојчице на тежи начин сазревају. Пошто су деца, свака  рана се лакше преболи, а њима је довољно то што су заједно.

Ово никако није дечији филм, већ филм за одрасле. 

Исувише тужан за почетак филмске године, али исто тако веома потребан за гледање. 

Оцена: 7 од 10