Своје две ћеркице, мајка која је на ивици нервног слома, оставља на чување ујни. Исписује их из школе, и оне остају и ако под надзором одрасле особе, ипак препуштене саме себи, јер је ујна у још очајнијем стању него мајка. Аколохичарка је и недруштвена. Након извесног времена она их одводи код баке и деке, који преузимају даљу улогу старатеља.
Девојчице чекају мајку и она за њих представља нешто најбитније у животу. Мајка никако да стигне а девојчице на тежи начин сазревају. Пошто су деца, свака рана се лакше преболи, а њима је довољно то што су заједно.
Ово никако није дечији филм, већ филм за одрасле.
Исувише тужан за почетак филмске године, али исто тако веома потребан за гледање.
Оцена: 7 од 10
Нема коментара:
Постави коментар