Веома добар филм о протестима у Сијетлу, 1999. године, у време заседања Светске Трговинске Организације у том граду.
Филм је донекле и документ, јер су коришћени архивски снимци са правих протеста.
Прича прати неколико учесника демонстрација са обе стране барикаде.
Ми смо имали доста искуства у овим активностима, тако да је и са те стране занимљиво гледати. У принципу полиција туче, било српска или америчка. А за кога то ради?
Две перфектне глумице, различитог темперамента и животне доби, доносе у овом филму такву катарзу, да на крају зажалите зашто је филм само сат и по.
Прича: Шери (Кејт Бланчет) је нова наставница у школи. Спријатељује се са наставницом коју глуми Џуди Денч, а која је оштроконђа, неомиљена како и код ђака тако и код колега. Шери је срећно удата и има двоје деце, док је Џудин карактер, остарела уседелица.
Када Шери улази у забрањену љубавну везу са једним од ђака, њена пријатељица се поставља као велики заштитник, која за узврат тражи пажњу која прелази у манију.
На жалост није ме се дојмило ово толико рекламирано и препричавано дело.
С једне стране драго ми је што нисам ишао у кино када је филм био најактуелнији, јер мислим да би ми разочарење тада било још веће. Опет филм је испунио неку другу улогу, ако не ту да буде забаван. Он је свакако поучан.
Његова главна бит је не то да су хомосексуалци ок, него да је насиље заиста најјаднији вид људске дегенерисаности.
Нећу препричавати филм јер о њему сви знају све.
Оцена (због великих очекивања је много мања): 4 од 10
Ране, Лепа Села, Свети Георгије и да ље остају Драгојевићеви најбољи филмови. Остале вреди видети али су у неком српском просеку. Међу таквима је и Парада на жалост.
Прича: Клетва из давнина остварује се тек у модерно доба. Рађа се женско дете са свињским лицем. Клетва се може прекинути тек када је неко од сопствене врсте (плава крв) прихвати такву каква јесте. Мајка се труди да на све начине нађе младожењу из неке аристократске породице који би тако прекинуо клетву. Сви кандидати беже када виде "ружно" девојчино лице.
Филм је продуцирала славна глумица Риз Витерспун. Зачудио сам се што је видим у споредној улози јер је ипак она већа звезда од свих који глуме у филму, а онда видех у одјавној шпици да је она продуцент.
Кристина Ричи је као и увек дивна на један уврнут начин. Она у себи носи неку готику. :) То ме плаши.
Филм необичне естетске лепоте. По начину причања, сличан је чувеном шпанском филму Панов лавиринт.
Девојка коју зли очух након смрти њене мајке, смешта у душевну болницу, бежи у свет маште. У том свету она се бори да спасе себе и остале девојке из болнице. Да побегну на слободу. У свету маште су разни непријатељи, од џинова самураја, змајева па до робота.
Оцена: 7 од 10.
Нисам сигуран како бих овај наслов "Sucker Punch" превео да буде у духу српског језика. Ако неко има идеју и више знања... унапред фала.
Ево једне лепе и добре глумице, која на својим плећима носи овај ипак осредњи филм. Прича није добро избалансирана, и на несрећу одвећ је опуштена. Многи односи главних ликова су само наговештени, без јасног разграничења и објашњења.
Ако је само због Ешли Џад, у реду. Вреди гледати.
Глуми 30-годишњакињу склону алкохолу, која у америчкој провинцији учмалој од свакодневице, бива својеврсна атракција као локална лака женска из бара, која је свако вече са другим типом. Када среће мушкарца који јој може пружити много више, она га одбацује, јер пре свега је дубоко несрећна због саме себе и својих духова, а не зато што јој је неко други крив.
Бивша робијашица, бива пуштана на условну слободу. Жели да се опет уклопи у заједницу, да се стара о својој ћерки која је није ни упамтила. На себи још носи бреме наркоманије од које се у затвору успела отргнути, али у животу постоје неке нове замке којих у затвору није било.
Велики Спилберг. Да ли је то што има кинте разлог што прави добре филмове, или би то могао и без кинте. Очигледно да би могао. Сетимо се да су његови најбољи филмови заправо "нискобуџетни" у односу на оне гига-ултра-мега спектакле.
Овај филм је негде на средини што бих рекао за уложена "новчана" средства. Ради се о анимацији, али тако доброј анимацији да пожелим да се сваки филм снима овако. У класичној анимацији (цртаћи) увак фали онај осећај реалности и тродимензионалности који се има у класичном филму. Супер су цртаћи, поготово они који нису нужно дечији филмови, али због ових недостатака нису толико заступљени.
У овом филму тога нема. Технологија је напредовала тако, да сада анимирани ликови делују реалније од стварних, као и њихово окружење. Ватромет боја, предела..
Спилберг се дохватио познатог белгијског стрипа Тин Тин и обрадио једну његову епизоду.
Врхунски. Ако се неки стрип пребацује на велико платно, е то се ради овако. Нек уче они који по сваку цену желе то да ураде, само да би зарадили.
Авантура, лепота, смех, узбуђење... и још много тога је овај филм. Браво мајисторе.
Нешто ме је напала Шарлиз Терон, па сам заредом погледао још један њен филм. За ову улогу је била номинована те године, али ју је однела исто прекрасна Риз Витерспун.
Шарлиз је жена из америчке провиниције. Важи у својој околини за промискуитетну и непожељну особу. Након што је пребије задњи муж, она се враћа у родитељску кућу. Како жели да живи сама и да одгаја независно своје двоје деце, запошљава се у руднику.
Овај филм прати однос мушкараца из рудника према њој и према другим женама које раде тамо. Шта очекивати од полуписменог и неуког света, склоног алкохолу. Тешко је и неком мушкарцу ту бити, а камоли жени.
Ова прича је заправо заснована на стварним догађајима који су довели до тога да се први пут на суду расправља и доноси суд у вези сексуалног узнемиравања. То је било 1989. године. Након тога ништа више није било исто. Ни у Америци, а ево и код нас помало такви закони стидљиво се примењују.
Сјајна опет Шарлиз, као и дивна Френсис МекДормонд, Шон Бин, Вуди Харелсон, Сиси Спејсик...
Савршено. Шарлиз је краљица. Пре бих јој за овај филм доделио статуету Америчке Филмске Академије, него за Чудовиште, за који је добила.
Глуми разведену списатељицу која спуцана од развода, пића и великог града, добија кроше, када преко мејла прими слику новорођене бебе свог младића из средње школе. Враћа се у родни градић где је чврсто решила да поврати своју некадашњу љубав, без обзира на све.
Налеће на депресивног школског друга, који вуче трауме, јер су га у прошлости локални школски хулигани обогаљили.
Два губитника а у граду нико као они. Краљица матуре постаје краљица бара.
Шарлизин лик је тотално несимпатичан, не желите ништа друго ако сте мушко сем да је повалите, а и то би добро размислили.
Кад гледам Хита Леџера, увек зажалим за њим и тиме што својом уметношћу више нас не оплемењује и увесељава.
У својеврсној романтичној комедији, Леџер глуми најпознатијег заводника свих врмемена. Венецијанца Ђакома Казанову. Сијена Милер је његова љубавна патња, а Лена Олин (иначе супруга режисера филма, Ласе Халстрома) мајка Сијене Милер.
С почетка је филм мало досадан, али акција наступа убрзо и до краја је веома забаван.
Велики Полански је након робије изашао свеж као што је и био увек, у уметничком смислу. Прелеп филм о два брачна пара. Бриљантни глумци и мимимализам до краја. Цео филм се сем уводне и одјавне сцене дешава у једном стану. Тако да филм може бити лепо адаптиран и за позориште.
Клинац је клинца клепио штапом и избио му 2 зуба. Родитељи су ту да смире ситуацију и дођу до решења, како да клинце васпитају и утврде како да казне починиоце. Од безазлене расправе о васпитавању деце, дијалог се наставља о сопственим животима.
Слика чедности и васпитања нестаје, а појављују се демони и уплашене зверчице.
Вратило се старо добро време копродукција. Није лоше. Мало страних пара, мало нашег хумора и креативности и ето згодитка.
Добро је. Седмица за овај филм. Наравно бићу мало попустљивији јер је филм "домаћи".
4 повезане приче а све се дешавају у Београду, који је након година диктатуре и изолације постао опет отворени град, у који долазе и странци. Углавном на пропутовању или пословно, али има их. Ми какви смо, дупе би им дали, а камоли ону ствар. Мушку или женску, свеједно.
Сјајне су улоге свих у филму. Не могу да издвојим баш никога, тако да ћу их набројати без неког реда.... прво ови наши... Анита Манчић, млади Јанкетић, Христина Поповић, моја миљеница Нада Шаргин наравно... онда ови стренџери.. Жан Марк Бар (бивши дорчолски зет, ако се не варам), Баки Даврак (швапски турчин), Жули Гејет....и сви други су супер.
Добру фору је редитељ, Бојан Вулетић, коме је ово први филм, направио са певачким сценама, када познате песме изводе стјуардесе, муријаши, робијаши... мада сам то чини ми се већ виђао. Рекао бих код Фатаха Акина.
Филм је леп и ваља га погледати. Угодно проведено време.
Симпатично, недовољно професионално али са шармом. Глума испод просека, углавном осека.
Оцена 5 од 10.
Бјела глуми преваранта који заводи жене. Кич је стереотипни (амерички) детектив који гања Бјелу.
Није обавезно за гледање, али ја волим домаће филмове и наше глумце, тако да не пропуштам.
Уметнички рађен филм, о једној од кључних епизода америчке историје. Индијска принцеза Покахонтас и стварање колоније Џејмстаун. Ова прича иначе је углавном на великом платну причана из неког бајковитог угла а овде се редитељ покушао држати историјских чињеница и снимити што реалнију верзију. Успео је у томе чини ми се.
Глумци ме нешто нису одушевили, глумили су таман колико треба. Глумица која тумачи Покахонтас је у време снимања имала 14 година и веома ми се свидело како је урадила свој посао. Сјајно. Ето њу бих издвојио. Иначе је немица перуанског порекла :) ,а не индијанка.
Филм има неку чудну динамику. Камера је овде главна. Сјајни костими и приказ тадашњег живота.
Без обзира на квалитете, није толико гледљив, пре свега јер оном ко није довољно упознат са америчком историјом, филм ће бити досадан.
Након бројних трилера и кримића, насиља и неке псеудохришћанске визије, славни и велики, заиста велики брат Мартин (Скорсезе), први пут нам дарује један дечији филм.
Иго је сироче који животари на железничкој станици у Паризу. Жеља му је да поправи механичку лутку. Лутка му је на неки начин једина оставштина од покојног оца.
Филм траје 2 сата. У првих сат времена је филм развучен и питате се када ће крај. У другом делу филма који је цео омаж великим оцима филма и његовим изумитељима, схватите да је вредело чекати. Филм добија неки свој смисао и одлази на сасвим другу страну. Бојим се да ће за већину овај филм бити безвезе и досадан, али мислим да је Скорсезе направио филм по својој мери и да се како стари годинама, то више духом враћа у детињство, и открива нам шта је то што га је мотивисало да буде синеаста. Да своје визије дели са другима. А то је дар.
На крају филма сам видео у одјавној шпици да је главни продуцент прослављени Џони Деп, који је најнеобичнија фигура на филму већ последњих 20 година. Ко воли Депове филмове волеће и овај филм. Ко воли Скорсезеове класике, нисам сигуран да ће волети овај филм.
Занимљивост: Пола филма сам био убеђен да једну од главних улога у филму (француског полицајца) глуми лик који се скличном улогом прославио у популарном серијалу "Ало Ало". Касније препознате Сашу Барона Коена.
Веома ми је тешко да овај филм оцењујем, критикујем, како год..
Рекао бих да је ово ремек дело, а одмах затим да је филм дно и љига.
Рекао бих да је филм психолошка студија, а одмах затим да је фолирање.
Жељу да погледам овај филм добио сам након одгледаног трејлера. А исти су урадили сјајно. Таман да наслутиш а ништа да схватиш. Е па трејлер је бољи од филма, то је сигурно. Зато што је бар куди камо краћи. Исти утисак се добије - да наслутиш а ништа да схватиш, и након одгледаног целог филма.
Глумци, па добри су. Не могу да издвојим баш ниједнога. На тренутке су им улоге бриљантне а на тренутак западају у просек.
Прича: Нека јединица српске војске у Босни, након проглашења мира, почиње да чисти терен од мина. Наилазе на срушену фабрику у којој је у подруму зазидан неки човек. Врло брзо необичан сплет околности у ову јединицу, уноси немир и страх.
Оцена: 7 од 10
За Дејана Зечевића исто мислим као и за Срђана Драгојевића. Његови филмови какви год да су, просто се морају видети.
-picture-MOV_875a8d88_b.jpg)
