Вратило се старо добро време копродукција. Није лоше. Мало страних пара, мало нашег хумора и креативности и ето згодитка.
Добро је. Седмица за овај филм. Наравно бићу мало попустљивији јер је филм "домаћи".
4 повезане приче а све се дешавају у Београду, који је након година диктатуре и изолације постао опет отворени град, у који долазе и странци. Углавном на пропутовању или пословно, али има их. Ми какви смо, дупе би им дали, а камоли ону ствар. Мушку или женску, свеједно.
Сјајне су улоге свих у филму. Не могу да издвојим баш никога, тако да ћу их набројати без неког реда.... прво ови наши... Анита Манчић, млади Јанкетић, Христина Поповић, моја миљеница Нада Шаргин наравно... онда ови стренџери.. Жан Марк Бар (бивши дорчолски зет, ако се не варам), Баки Даврак (швапски турчин), Жули Гејет....и сви други су супер.
Добру фору је редитељ, Бојан Вулетић, коме је ово први филм, направио са певачким сценама, када познате песме изводе стјуардесе, муријаши, робијаши... мада сам то чини ми се већ виђао. Рекао бих код Фатаха Акина.
Филм је леп и ваља га погледати. Угодно проведено време.
Нема коментара:
Постави коментар