Нешвил (Nashville) 1975.

Можда и предугачак филм, који је комотно могао да буде краћи за бар сат времена. али нема везе.  Онда би то било вероватно на уштрб кантри музике.
Алтман је дао слику Америчког југа, и сељачење преко кантри музике, тог народа који живи на југу. Центар збивања је Нешвил.
У позадини политичке кампање, низ ликова који су везани за кантри музику, проживљава падове и успоне у каријери. Велика звезда која је на ивици нервног слома, остарели хитмејкер којем се полако приближава пензија, лепотан који иде из кревета у кревет, курвица која је дошла у Нешвил ради провода, средовечна жена пред животним искушењем, и још много њих. Заиста су сви драги на један специфичан начин.

Ово је комедија, мада је ја уопште нисам тако доживео.

Оцена: 8 од 10

Филм сам гледао из два дела, због дужине, па ми је због тога можда и утисак другачији. 

Зле улице (Mean Streets) 1973.

Заиста сјајан почетак великог Мартија. Скорсезеа. Овај филм је вероватно база за све сличне Скорсезеове филмове о итало-америчкој субкултури гангстера. Бриљантни и млади Де Ниро и још бриљантнији Харви Кајтел.
Нема у филму неке посебне радње. Редитељ прати живот Чарлија, којег глуми Кајтел, који глувари по Малој Италији, заједно са пријатељем Џони Бојем (Де Ниро). Чарли је тип господина мафијаша, док је Џони Бој класична будалетина којој је само до невоље стало.

Оцена: 8 од 10.

Firaaq (2008)

Одличан индијски филм који није из Боливудске продукције.
Говори о мржњи и суживоту муслимана и хиндустанаца. Муслимани су у овом филму прогањани и над њима је извршен геноцид. Неко од њих се спрема за избеглиштво, други желе освету, а најтеже је ипак деци која ништа не схватају, сем да ће носити ране на души, за цео живот.

Оцена: 7 од 10.

Краљевска битка (Batoru rowaiaru) 2000.

Треш јапански хорор.
У свету влада велика незапосленост, млади се буне, а влада је донела акт којим сваке године неко оделење са колеџа иде на преживљавање. Њихов је задатак да се међусобно поубијају и да остане само један.
Нешто слично смо гледали скоро у Играма глади, само што је овај филм 12 година старији, а самим тим и оригиналнији.

Веома необично и свеже, али за јапанце прилично "класично" остварење.

Оцена: 6 о 10.

Америчка љубичица (American Violet) 2008.

Одличан филм који бисмо могли назвати и "ангажованим". Драма са расном позадином.
Полицајци у Тексасу хапсе људе у црначком крају, а међу њима и самохрану мајку четворо деце. Жена ни крива ни дужна, завршава у затвору и живот јој постаје убрзо борба против система. На једној страни је она и њени заступници из неке полувладине адвокатске организације, а на другој свемоћни окружни тужилац. Довољно да јој живот буде пакао. Да буде назапослена и да јој прети одузимање деце.

Оцена: 7 од 10.

Главна глумица је прелепа.

Лук за стреле (Hwal) 2005.

Ким Ки Дук и још једно његово ремек дело, равно по мени и са Три Ајроном.

Старац живи на броду заједно са девојком коју већ десет година одгаја, од њене шесте године. Повремено на брод долазе пецароши и од њиховог новца, старац и девојка и живе. Старац има намеру да се ожени са девојком и њихов живот је прилично складан. Она не напушта брод, и срећна је у оквиру својег малог света, око којег је старац саградио зид. Он одлази на обалу по намирнице и потрепштине а она када се као пецарош појави један младић, открива да постоје и неки други мушкарци и жеље.

Свет у којем је живела нестаће заувек.

Филм је толико поетичан и велики, тек негде после половине филма сам схватио да два главна лика, старац и девојка, уопште нису проговорили нити једну реч. Уопште узевши веома мало текста је речено у целом филму, а цео титл документ има око 100 редова (линија), а колико је то мало и смешно, зна свако, ко је преводио макар једну епизоду неке серије.

Оцена: 9 од 10.

1900 (Novecento) 1976.

Не ваља овако када ми се заређају врхунски филмови. После било који други који је просечан, буде ми безвезе.
1900-та је толико слојевит филм и толико добар, а да се наведе и да је веома дугачак, јер се период од 40-так година колико обрађује, морао просто рећи са толиком минутажом.
Неуобичајено спајање неких врхуснких глумаца дало је неуобичајено добар резултат. Не зна се да ли више бриљира Де Ниро или Депардије у својим најбољим годинама, или из почетка Берт Ланкестер на заласку.
Бернардо Бертолучи је то све тако добро замешао, да ово остаје један од 100 филмова који се просто морају погледати.

Садржај: На почетку 20-тог века, рађају се двојица дечака. Један син сељака и слуге, а други син земљопоседника. Они расту и сазревају заједно, а миље из којег потичу углавном ће представљати препреку њиховом односу, али суштински не и љубави коју имају један за другог.

Оцена: 9 од 10.

Мери и Макс (Mary and Max) 2009.

Мери и Макс је свакако најлепша анимација и један од најлепших филмова које сам гледао.

Није сама анимација та која ме је одушевила толико, (то су оне фигурице од глине (пластелина) које баш и не преферирам нешто нарочито), већ је то једна дирљива прича о усамљености, љубави и блискости.
Мери је девојчица из Аустралије која се дописује са Максом, средовечним јеврејином из Америке. Они постају блиски пријатељи и живот им почиње са сваким писмом да бива лепши. Ништа више не изгледа тако безначајно, суморно и беживотно.
Њихово пријатељство ће потрајати двадесетак година, а за то време ће морати да прође многе недаће и искушења.

Оцена: 10 од 10

(Баш волим кад неком филму дам највишу оцену).

Hovlijev putujući zamak (Hauru no ugoku shiro) 2004.

По мени ово је прави метафизички цртаћ. Некако ми је био тежак, да не кажем сморан за праћење, па сам га одгледао не одједном, већ на делове.

Из почетка одушевљење цртежом, које до краја филма није престало, али ипак са традицијом јапанске анимације, коју избегавам, и нарацијом која није толико логична, без обзира што се ради о цртаном филму, то јест бајци.

У сваком случају вредело је погледати.
Нека мала Софи се заљубљује у чаробњака Хоулија, који има путујућу кућу, коју одржава дух ватре. Софи прокуне вештица, и претвара је у старицу. Софи почиње као старица да ради у путујућем замку чаробњака, али не прича да је она девојка која га воли.
Та чаробњакова кућа има излаз у више светова, а у једном од њих букти бесмислени рат.

Има у целом филму много тих неповезано-повезаних прича, али капирам да то јапанци тако раде. Без увода, већ одједном те баце у неку ситуацију, а ти се питај како и шта је било пре тога.

Оцена: 6 од 10

Филм има срећан завршетак.

Бери Линдон (Barry Lyndon) 1975.

Више ме је него изненадио овај драгуљ великог Стенлија Кјубрика. Нисам раније нешто више чуо о овом филму, а обзиром да га је режирао Стенли, мислио сам да је неки просечнији или лошији његов рад, па је остао у запећку.

Кад оно међутим.

Бери је ирац из средње класе у време владавине Џорџа трећег. Негде у другој половини 18. века. Он се потуца по целој Европи, јер га је изненадни обрт судбине, удаљио од вољене девојке и направио од њега војника. Испрва у служби енглеског па затим немачког краља. Након бекства из Немачке он постаје професионални коцкар, а умећем са женама, успева да заведе богату удовицу, која његовом имену даје златни сјај.

------------
Рајан О'Нил и није толико морао да глуми, јер сама улога није не знам колико захтевна, али се опет добро снашао и лепо изгледа у овом лику.
Филм траје три сата и сваки минут овог филма је драгоцен.

Оцена: 8 од 10.

Квереле (Querelle) 1982.

Квереле је морнар. Хомосексуалац и убица. Сви око њега су исто педери.

Сем тога што је филм сниман 50 година пре свог времена, када је оваква тема и начин снимања могао само да навуче бес, и што је сниман на начин сличан Догвилу (који је снимљен 20-так година касније), све остало је за мене безвезе у овом филму.

Морао сам га зато што ми је било гадно, да прекинем са гледањем, па да наставим други дан. У филму су и велике звезде европске глуме попут Жане Моро и Франка Нера, и то им није никакав плус, мада храброст за одабир улоге свакако. Добар глумац мора просто све да ради.

Оцена: 5 од 10.

Дијаболично (Les diaboliques) 1955.

Изузетни кримић.
Жена и љубавница окрутног директора мушког интерната, удружују се и убијају га. Његово тело нестаје и мистерија може да почне.

Изузетан..заиста изузетан филм.

Нема у принципу никакве акције, пуцњаве, јурења, као у новим кримићима, то јест трилерима. Све је на мистерији и ишчекивању.

Оцена: 9 од 10.

Велика Црвена (The Big Red Wone) 1980.

Савршен ратни филм. Ли Марвин у улози наредника, какве је већ он најбоље могао и да дочара.
Оделење војске којој командује наредник, пролази сва могућа ратишта. Од Африке, Италије, Француске, Белгије, Немачке, Чехословачке...
Једино је битно преживети и убијати немце.

Одлични ликови. Мени се некако највише допала епизода коју је сјајно изнела велика европска глумица Стефани Одран.

Овај филм није од оних великих ратних спектакала. Није толико уложено, али то није мана филму. Успели су и без авиона, топова и масовних сцена, да уз неколико олупина и тенкова прикажу дух рата.

Оцена: 8 од 10.

Филм траје скоро 3 сата, а нисам их ни осетио.

Девојка самарићанка (Samaritan Girl) 2004.

Још једно дело, заиста великог уметника и песника из Јужне Кореје, Ким Ки Дука. Овај му је можда и највише прихватљив широј публици.

Две најбоље школске другарице, имају занимљиву и опасну ваннаставну активност. Једна је лујка и бави се проституцијом, а ова друга јој је нека врста макроа. Када проститутка доживи несрећу при бекству од полиције и погине, ова друга запада у тотално безнађе. Одлучује да свим клијентима своје покојне другарице врати новац од проституције и да спава са њима.

Све се додатно закомпликује када њен отац, иначе полицијски детектив открије да му је ћерка проститутка.

Оцена: 8 од 10.

Пиета (Pieta) 2012.

Пиета је стил у хришћанској уметности, који представља Богородицу како носи тело Господње.

Филм прати бруталног насилника, који наплаћује зеленашке дугове. Бескруполозан је и наплату врши углавном тако што сакати своје жртве и на тај начин наплаћује осигурање и дуг. Његов живот се мења у тренутку када у њега улази жена, која тврди да је његова мајка која га је напустила пре 30 година. Из почетка насилан и према њој, он полако почиње да бива онај дечко који никад није био. Да проживљава ситнице које су му биле ускраћене.

Оцена: 8 од 10

Том Хорн (Tom Horn) 1980.

Једна од последњих улога Стива МекКвина.
У овом филму он је легенарни каубој Том Хорн. Почетак је 20. века и каубоји нису што су били, па тако ни Том Хорн. Њега унајмљују сточари да спречава крађу њихових крда, али како он исувише ревностан буде, они одлучују да га се реше.

Неко убија дечака, сина овчара, и кривица пада на Тома. Суђење, покушај бекства и смртна казна.

Ово је нека врста психолошког вестерна и прилично је занимљив али нема ипак атмосферу правог вестерна. Више је драма.

Оцена: 6 од 10.