Нешвил (Nashville) 1975.

Можда и предугачак филм, који је комотно могао да буде краћи за бар сат времена. али нема везе.  Онда би то било вероватно на уштрб кантри музике.
Алтман је дао слику Америчког југа, и сељачење преко кантри музике, тог народа који живи на југу. Центар збивања је Нешвил.
У позадини политичке кампање, низ ликова који су везани за кантри музику, проживљава падове и успоне у каријери. Велика звезда која је на ивици нервног слома, остарели хитмејкер којем се полако приближава пензија, лепотан који иде из кревета у кревет, курвица која је дошла у Нешвил ради провода, средовечна жена пред животним искушењем, и још много њих. Заиста су сви драги на један специфичан начин.

Ово је комедија, мада је ја уопште нисам тако доживео.

Оцена: 8 од 10

Филм сам гледао из два дела, због дужине, па ми је због тога можда и утисак другачији. 

Зле улице (Mean Streets) 1973.

Заиста сјајан почетак великог Мартија. Скорсезеа. Овај филм је вероватно база за све сличне Скорсезеове филмове о итало-америчкој субкултури гангстера. Бриљантни и млади Де Ниро и још бриљантнији Харви Кајтел.
Нема у филму неке посебне радње. Редитељ прати живот Чарлија, којег глуми Кајтел, који глувари по Малој Италији, заједно са пријатељем Џони Бојем (Де Ниро). Чарли је тип господина мафијаша, док је Џони Бој класична будалетина којој је само до невоље стало.

Оцена: 8 од 10.

Firaaq (2008)

Одличан индијски филм који није из Боливудске продукције.
Говори о мржњи и суживоту муслимана и хиндустанаца. Муслимани су у овом филму прогањани и над њима је извршен геноцид. Неко од њих се спрема за избеглиштво, други желе освету, а најтеже је ипак деци која ништа не схватају, сем да ће носити ране на души, за цео живот.

Оцена: 7 од 10.

Краљевска битка (Batoru rowaiaru) 2000.

Треш јапански хорор.
У свету влада велика незапосленост, млади се буне, а влада је донела акт којим сваке године неко оделење са колеџа иде на преживљавање. Њихов је задатак да се међусобно поубијају и да остане само један.
Нешто слично смо гледали скоро у Играма глади, само што је овај филм 12 година старији, а самим тим и оригиналнији.

Веома необично и свеже, али за јапанце прилично "класично" остварење.

Оцена: 6 о 10.

Америчка љубичица (American Violet) 2008.

Одличан филм који бисмо могли назвати и "ангажованим". Драма са расном позадином.
Полицајци у Тексасу хапсе људе у црначком крају, а међу њима и самохрану мајку четворо деце. Жена ни крива ни дужна, завршава у затвору и живот јој постаје убрзо борба против система. На једној страни је она и њени заступници из неке полувладине адвокатске организације, а на другој свемоћни окружни тужилац. Довољно да јој живот буде пакао. Да буде назапослена и да јој прети одузимање деце.

Оцена: 7 од 10.

Главна глумица је прелепа.

Лук за стреле (Hwal) 2005.

Ким Ки Дук и још једно његово ремек дело, равно по мени и са Три Ајроном.

Старац живи на броду заједно са девојком коју већ десет година одгаја, од њене шесте године. Повремено на брод долазе пецароши и од њиховог новца, старац и девојка и живе. Старац има намеру да се ожени са девојком и њихов живот је прилично складан. Она не напушта брод, и срећна је у оквиру својег малог света, око којег је старац саградио зид. Он одлази на обалу по намирнице и потрепштине а она када се као пецарош појави један младић, открива да постоје и неки други мушкарци и жеље.

Свет у којем је живела нестаће заувек.

Филм је толико поетичан и велики, тек негде после половине филма сам схватио да два главна лика, старац и девојка, уопште нису проговорили нити једну реч. Уопште узевши веома мало текста је речено у целом филму, а цео титл документ има око 100 редова (линија), а колико је то мало и смешно, зна свако, ко је преводио макар једну епизоду неке серије.

Оцена: 9 од 10.

1900 (Novecento) 1976.

Не ваља овако када ми се заређају врхунски филмови. После било који други који је просечан, буде ми безвезе.
1900-та је толико слојевит филм и толико добар, а да се наведе и да је веома дугачак, јер се период од 40-так година колико обрађује, морао просто рећи са толиком минутажом.
Неуобичајено спајање неких врхуснких глумаца дало је неуобичајено добар резултат. Не зна се да ли више бриљира Де Ниро или Депардије у својим најбољим годинама, или из почетка Берт Ланкестер на заласку.
Бернардо Бертолучи је то све тако добро замешао, да ово остаје један од 100 филмова који се просто морају погледати.

Садржај: На почетку 20-тог века, рађају се двојица дечака. Један син сељака и слуге, а други син земљопоседника. Они расту и сазревају заједно, а миље из којег потичу углавном ће представљати препреку њиховом односу, али суштински не и љубави коју имају један за другог.

Оцена: 9 од 10.

Мери и Макс (Mary and Max) 2009.

Мери и Макс је свакако најлепша анимација и један од најлепших филмова које сам гледао.

Није сама анимација та која ме је одушевила толико, (то су оне фигурице од глине (пластелина) које баш и не преферирам нешто нарочито), већ је то једна дирљива прича о усамљености, љубави и блискости.
Мери је девојчица из Аустралије која се дописује са Максом, средовечним јеврејином из Америке. Они постају блиски пријатељи и живот им почиње са сваким писмом да бива лепши. Ништа више не изгледа тако безначајно, суморно и беживотно.
Њихово пријатељство ће потрајати двадесетак година, а за то време ће морати да прође многе недаће и искушења.

Оцена: 10 од 10

(Баш волим кад неком филму дам највишу оцену).

Hovlijev putujući zamak (Hauru no ugoku shiro) 2004.

По мени ово је прави метафизички цртаћ. Некако ми је био тежак, да не кажем сморан за праћење, па сам га одгледао не одједном, већ на делове.

Из почетка одушевљење цртежом, које до краја филма није престало, али ипак са традицијом јапанске анимације, коју избегавам, и нарацијом која није толико логична, без обзира што се ради о цртаном филму, то јест бајци.

У сваком случају вредело је погледати.
Нека мала Софи се заљубљује у чаробњака Хоулија, који има путујућу кућу, коју одржава дух ватре. Софи прокуне вештица, и претвара је у старицу. Софи почиње као старица да ради у путујућем замку чаробњака, али не прича да је она девојка која га воли.
Та чаробњакова кућа има излаз у више светова, а у једном од њих букти бесмислени рат.

Има у целом филму много тих неповезано-повезаних прича, али капирам да то јапанци тако раде. Без увода, већ одједном те баце у неку ситуацију, а ти се питај како и шта је било пре тога.

Оцена: 6 од 10

Филм има срећан завршетак.

Бери Линдон (Barry Lyndon) 1975.

Више ме је него изненадио овај драгуљ великог Стенлија Кјубрика. Нисам раније нешто више чуо о овом филму, а обзиром да га је режирао Стенли, мислио сам да је неки просечнији или лошији његов рад, па је остао у запећку.

Кад оно међутим.

Бери је ирац из средње класе у време владавине Џорџа трећег. Негде у другој половини 18. века. Он се потуца по целој Европи, јер га је изненадни обрт судбине, удаљио од вољене девојке и направио од њега војника. Испрва у служби енглеског па затим немачког краља. Након бекства из Немачке он постаје професионални коцкар, а умећем са женама, успева да заведе богату удовицу, која његовом имену даје златни сјај.

------------
Рајан О'Нил и није толико морао да глуми, јер сама улога није не знам колико захтевна, али се опет добро снашао и лепо изгледа у овом лику.
Филм траје три сата и сваки минут овог филма је драгоцен.

Оцена: 8 од 10.

Квереле (Querelle) 1982.

Квереле је морнар. Хомосексуалац и убица. Сви око њега су исто педери.

Сем тога што је филм сниман 50 година пре свог времена, када је оваква тема и начин снимања могао само да навуче бес, и што је сниман на начин сличан Догвилу (који је снимљен 20-так година касније), све остало је за мене безвезе у овом филму.

Морао сам га зато што ми је било гадно, да прекинем са гледањем, па да наставим други дан. У филму су и велике звезде европске глуме попут Жане Моро и Франка Нера, и то им није никакав плус, мада храброст за одабир улоге свакако. Добар глумац мора просто све да ради.

Оцена: 5 од 10.

Дијаболично (Les diaboliques) 1955.

Изузетни кримић.
Жена и љубавница окрутног директора мушког интерната, удружују се и убијају га. Његово тело нестаје и мистерија може да почне.

Изузетан..заиста изузетан филм.

Нема у принципу никакве акције, пуцњаве, јурења, као у новим кримићима, то јест трилерима. Све је на мистерији и ишчекивању.

Оцена: 9 од 10.

Велика Црвена (The Big Red Wone) 1980.

Савршен ратни филм. Ли Марвин у улози наредника, какве је већ он најбоље могао и да дочара.
Оделење војске којој командује наредник, пролази сва могућа ратишта. Од Африке, Италије, Француске, Белгије, Немачке, Чехословачке...
Једино је битно преживети и убијати немце.

Одлични ликови. Мени се некако највише допала епизода коју је сјајно изнела велика европска глумица Стефани Одран.

Овај филм није од оних великих ратних спектакала. Није толико уложено, али то није мана филму. Успели су и без авиона, топова и масовних сцена, да уз неколико олупина и тенкова прикажу дух рата.

Оцена: 8 од 10.

Филм траје скоро 3 сата, а нисам их ни осетио.

Девојка самарићанка (Samaritan Girl) 2004.

Још једно дело, заиста великог уметника и песника из Јужне Кореје, Ким Ки Дука. Овај му је можда и највише прихватљив широј публици.

Две најбоље школске другарице, имају занимљиву и опасну ваннаставну активност. Једна је лујка и бави се проституцијом, а ова друга јој је нека врста макроа. Када проститутка доживи несрећу при бекству од полиције и погине, ова друга запада у тотално безнађе. Одлучује да свим клијентима своје покојне другарице врати новац од проституције и да спава са њима.

Све се додатно закомпликује када њен отац, иначе полицијски детектив открије да му је ћерка проститутка.

Оцена: 8 од 10.

Пиета (Pieta) 2012.

Пиета је стил у хришћанској уметности, који представља Богородицу како носи тело Господње.

Филм прати бруталног насилника, који наплаћује зеленашке дугове. Бескруполозан је и наплату врши углавном тако што сакати своје жртве и на тај начин наплаћује осигурање и дуг. Његов живот се мења у тренутку када у њега улази жена, која тврди да је његова мајка која га је напустила пре 30 година. Из почетка насилан и према њој, он полако почиње да бива онај дечко који никад није био. Да проживљава ситнице које су му биле ускраћене.

Оцена: 8 од 10

Том Хорн (Tom Horn) 1980.

Једна од последњих улога Стива МекКвина.
У овом филму он је легенарни каубој Том Хорн. Почетак је 20. века и каубоји нису што су били, па тако ни Том Хорн. Њега унајмљују сточари да спречава крађу њихових крда, али како он исувише ревностан буде, они одлучују да га се реше.

Неко убија дечака, сина овчара, и кривица пада на Тома. Суђење, покушај бекства и смртна казна.

Ово је нека врста психолошког вестерна и прилично је занимљив али нема ипак атмосферу правог вестерна. Више је драма.

Оцена: 6 од 10.

Притајено зло - одмазда (Resident Evil: Retribution) 2012.

У свим наставцима Притајеног зла, сам уживао. Мила Јововић можда и није толико велика глумица, али никог не бих могао да замислим да буде бољи у таквој улози као што она има у овим наставцима.

Ово је ваљда пети наставак и на нивоу је свих осталих. Нема ту много приче. Корпорација "Кишобран" са својим злокобним вирусом који људе претвара у чудовишта, против оно шаке јада од људског рода, које је преживело. 90 посто акција и рокање, 10 посто, ето нека прича, чисто да би глумци имали да изговоре иоле неки смислени  текст.

Оцена: 7 од 10.

Акваријум (Fish Tank) 2009.

Веома добра енглеска драма са социјалним миљеом.

Самохрана мајка, алкохоличарка, живи са две ћерке. Петнаестогодишњакињом Миом и њеном надрнданом балавом сестрицом. Миа је насилна, а и њена сестрица није ништа боља. Мајка их је попуно испустила из руку, и води свој живот који је благо речено курвински.
Мајка почиње да изалзи са једним дасом који уноси промене у њихове животе. Води из на излет, подршка им је. Миа га прихвата и заволи, али ће ионако безизлазну ситуацију за њу, закомпликовати то када схвати да и тај човек води двоструки живот.

Оцена: 7 од 10.

Промена игре (Game Change) 2012.

Изузетан ТВ филм о председничким изборима у Америци, када је председник постао први пут, Барак Обама. Филм прати кампању Џона МекКејна и нагласак је стављен на његовог кандидата за потпредседника, Сару Пејлин. Харизматична Сара је мач са две оштрице. Колико год била сексипилна и изузетна као мама и гувернерка, толико је у општој култури и знању, на нивоу осмогодишњакиње. Нешто што може само у Америци.
За мене је ова жена ипак симбол храбре Американке, која је родила петоро деце, послала сина у рат у Ираку, родила дете болесно од Дауновог синдрома, и ако је знала да ће се дете такво родити, имала ћерку тинејџерку која је остала трудна... све у свему невероватна особа.
2010. године, мада су људи очекивали, она је одсутала од кандидатуре за председника Америке, али сам сигуран да ћемо за Сару Пејлин још и те како чути.

Сјајне улоге Џулијен Мур, као Саре и Ед Хариса као Џон МекКејна. Вуди Харелсон је ипак за копље изнад њих. Он глуми Стива, политичког саветника Џона МекКејна.У филму су коришћени аутентични снимци из кампања.

Оцена: 8 од 10.

Пророк (Un prophète) 2009.

Млади алжирски деликвент доспева у затвор. Да би преживео мора да служи Корзиканској мафији и да буде њихов потрчко. Временом његов ранг у групи расте, а он постаје искусни и превејани криминалац, који руководи својом организацијом из затвора. Када се супростави свом дијаболичном шефу корзиканцу из затвора, јасно је да је дошло време да он постане шеф.

Одличан затворски филм са помало религиозних елемената, чисто да би нагласили и психолошку страну главног лика.

Оцена: 8 од 10.

Ивица неба (Auf der anderen Seite) 2007.

Сјајан филм великог немачко-турског редитеља Фатаха Акина.

Немачка. Матори турчин се заљуби у курву туркињу и позива је да живи код њега. Касније је убија несрећним случајем. Његов син, универзитетски професор одлази у Турску да нађе ћерку убијене жене. Тој ћерки се не може ући у траг, а она је у Немачкој где покушава да добије азил. Пријатељује са младом немицом која јој је пружила уточиште.

Овако све набацано не личи ни на шта, али је и те како сјајан филм.

Оцена: 8 од 10.

Лили Марлен (Lili Marleen) 1981.

Вили је немачка певачица која је у љубави са јеврејином. Они живе у Швајцарској. Вили стиче славу са песмом Лили Марлен, и постаје својеврсна нацистичка маскота. Без обзира на рат и раздаљину, љубав између ње и њеног јеврејина не престаје. Он долази у Немачку кришом, да би је видео и бива при том ухапшен. Она помаже покрету отпора и нацисти је стављају на црну листу.
Фасбиндер је режирао филм, а он се сматра једним од најзначајнијих немачких редитеља. За мене је сувише контрадикторан да би заслужио такву оцену, али му признајем да уме да шокира и да игра на ивици.

Оцена: 7 од 10

Безакоње (Lawless) 2012.

Одличан филм о три брата, кријумчара алкохола, тридесетих година прошлог века.
Гај Пирс је изврстан као покварени пандур који је заправо гори криминалац од било ког кријумчара. Гери Олдман је изврстан у малој али ефектној улози гангстера из више класе.

Пребијање, клање, убиства, паљевине, подмићивања, силовање, све су то свакодневни доживљаји кријумчара алкохолом, тако да и овај филм обилује пре свега таквим сценама.

Оцена: 8 од 10.

Сваки човек и Бог против свих (Jeder für sich und Gott gegen alle) 1974.

Овај филм је код нас познат под насловом "Мистерија Каспара Хаузера".
Филм је рађен на основу истините приче која се десила 30-тих година 19. века у Немачкој.
У насељу се одједном појављује полу-поремећени младић, који у руци држи цедуљу. Он није способан за самосталан живот, и власти преузимају бригу о њему. Он релативно брзо сазрева и може да се споразумева са осталима. Објашњава да је цео живот провео затворен у ћелију и да није видео друга људска бића.
На њега снажан утисак оставља музика, природа и уопште све оно о чему није ни слутио да постоји у својој лепоти.
Постојала је сумња да је Каспар нежељено дете једне краљевске породице, али то никад није доказано.
Убијен је, и његовом смрћу мистерија око овог човека постаје још већа.

Вернер Херцог је сасвим лепо екранизовао ову причу, без много глуматања, већ покушавајући да од мистерије створи лик стварног човека.

Оцена: 7 од 10.

Крај патроле (End of Watch) 2012.

Супер филм.
Адреналински.
Драмски.
Трилер.

Редтељ је снимао на начин као да је из руке рађено све. Обичном камером. Наравно да није, али је такав утисак. Осећате се као да играте игрицу у већем делу филма, и да сте и сами учесник, баш због такве технике.
Прича је уобичајена. Двојица пандура, белац и мексиканац, патролирају градом и сређују разне неприлике. Камера прати и њихове приватне животе, али је најчешће фокусирана на њихов однос и причу коју имају један са другим.

Чиста осмица.

Оцена: 8 од 10.

Iznad oblaka (Al di là delle nuvole) 1995.

Уметнички филм Микеланђела Антониониа и Вима Вендерса.
Неколико неповезаних прича о љубави, које одишу тугом јер су или неоствариве, или неразумљиве, или долази до прекида љубави. Мада опет и са тим бедак стварима, не стиче се утисак да је то крај света, већ просто да смо као људи сувише несавршени и да без одрицања самих себе не можемо очекивати срећу. А како је нама немогуће да се одрекнемо сами себе, увек пливамо у неким полузадовољствима и не можемо да се остваримо.

Ово сам отишао у неку филозофију. У принципу филм је добар. Можда нешто није баш ни најјасније, али то је увек могуће када се среће уметност, па ти онда брајко дај своју верзију, баш као што сам и ја дао.

Можда и превише голотиње, али бар се имало шта видети. Неке од најлепших европских глумица из 90-тих година прошлог века су се у овом филму скинуле и урадиле још понешто.

Увек занимљив Џон Малкович је нека врста наратора у филму.

Оцена: 7 од 10.

Татарска пустиња (Il deserto dei Тartari) 1976.

Веома сам срећан када неком филму дам чисту десетку, као што је то овај пут. Минималистички филм са великом уметничком вредношћу и бриљантним улогама.

У филму се појављује само један женски лик и то на почетку филм у отприлике једном минуту. Радња се дешава негде на границама државе. Истурена тврђава окружена пустињом и одјеком некадашњих битака. У тврђаву на прву службу, долази млади потпоручник. Тврђава је сама по себи као и пустињско окружење, нешто што у младом официру ствара тескобу и жељу за прекомандом.

Међутим и он упада у нешто што бих назвао Дух тврђаве а има везе са очекиваним нападом непријатеља, са чашћу, са војничким кодексима, са још много тога... Остаје и стари заједно са пустињом, само што се на пустињи и тврђави трагови старења не виде, а на њему се и те како виде.

Филм траје 2 сата и 20 минута, и ништа се не догађа. Све сцене су прилично статичне, али кад ви после филма имате утисак да је прошло 20 минута а не скоро два и по сата, шта рећи, него да је филм ремек дело. Томе доприноси и сјајна музичка подлога, прекрасна слика и вешта режија.

Оцена: 10 од 10.

(Looper) 2012.

Помало збркана прича јер се ради о научној фантастица са примесама временског парадокса. И ако је закомпликованост од почетка присутна, ипак се радња лако прати.
Лупери су људи који убијају жртве које им стижу из будућности путем временске машине. Главни јунак је лупер, значи нека врста плаћеног убице. Када му као жртва стиже он сам, али старији за 30 година, знаће да је његовом свету и животу дошао крај.

Оцена: 7 од 10.

Пењање Тамног Витеза (The Dark Knight Rises) 2012.

Филмска трилогија Кристофера Нолана о Бетмену је вероватно најбоља обрада неког суперјунака из стрипа на великом екрану, а Кристијан Бејл најбољи Бетмен.
Заиста без икакве замерке, уживање у филму је потпуно.

Неко не воли фантазију али тај неће ни да гледа овај филм.

Готам Сити је миран град. Бетмен је средио ситуацију и 8 година нема неких већих злочина. Брус Вејн то јест Бетмен је потпуно повучен из света. Изгубио је вољену жену а себе намерно компромитовао све зарад Готам Ситија. Истину зна само инспектор Гордон. Над Готамом се надвијају неки лоши облаци и поново доживљава претњу од великог непријатеља. Овај пут је то Бејн, следбеник Рас Ал Гула, древног Бетменовог учитеља и непријатеља. Време је да се Бетмен врати, али након 8 година лежања, Бејн је много јачи противник.

Оцена: 8 од 10.

Првобитни (Savages) 2012.

Један од насилнијих филмова, али то је немогуће избећи ако вам је тема, трговина дрогом, отмица, мексички картели. Питање је само колико ћеш лешева видети у филму и које начине мучења и убијања.

Двојица пријатеља су водећи дилери дрогом у Калифорнији. Узгајају висококвалитетну марихуану и деле исту девојку. Мексички картел жели да упадне у игру и нуди им партнерство али они имају другачије планове. Мексиканци отимају њихову девојку и пријатељи морају да играју по правилима јачег.
Врх мексичког картела је харизматична жена, коју глуми Селма Хајек.
Покварени полицајац је Џон Траволта, а десна рука шефице картела је Бенисио Дел Торо.
Троје главних глумаца су нека за сада не толико јака имена, али показују да ће имати места и за њих у великим продукцијама. Тејлор Китч (који је глумио Џона Картера у истоименом филму), Араон Тејлор-Џонсон (који се прославио са сјајним Кик-Есом) и Блејк Ливли (за коју видим да је главна звезда серије "Трачара", али ја ту серију нисам гледао, тако да је овде видим први пут).

Оцена: 7 од 10.

Легенда о светој пијаници (La leggenda del santo bevitore) 1988.

Легенду европског и светског филма из 80-тих година прошлог века, холанђанина Рутгера Хауера, нисам никако очекивао да видим у једном крајње фестивалском и уметничком филму.
Италијански редитељ Ермано Олми, чијим сам се филмом "Дрво за нанулицу" одушевио, и овај пут ме је одвукао на другу страну. Овај пут у неке уметничкије али исто тако лепе воде.

Филм је заснован на роману аустријског писца Јозефа Рота.

Рутгер глуми пијаницу клошара, којем непознати човек позајмљује 200 франака, с тим да када буде у могућности те паре врати, али не човеку него у Цркву. Следе слике из живота пређашњег и садашњег, овог клошара. Сазнајемо кроз флешбекове да је био рудар, да је волео жену свог пријатеља, да је убио тог пријатеља а да је жена остала у другом стању са њим. У садашњем животу среће занимљиве људе, плесачицу у кабареу, пријатеља који је сада успешан боксер, пријатеља који је пијаница као и он...

Увек када буде у ситуацији да врати паре и да их да у Цркву, у њему нешто пуца и он завршава за кафанским столом.

Веома добар филм који није толико гледљив, али који свакако мора погледати онај ко не гледа у филмовима тек пуку забаву.

Оцена: 7 од 10.

Талас (Die Welle) 2008.

Одличан немачки филм.
Професор жели да представи својим ученицима на некој врсти семинара, шта је то аутократија. Да ли је могуће да се у Немачкој поново успостави нацизам. Ученици који потичу из различитих социјалних структура, из почетка свему прилазе из разоноде, али харизма професора и коначан осећај да се нешто исправно дешава, чини од њих групу "посвећеника". Они се сви исто облаче, исто почињу да мисле... Да ли је нацизам опет могућ и да ли се трагедија може избећи?

Пише да је филм снимљен по истинитом догађају. Волео бих нешто више да сазнам о томе.

Оцена: 7 од 10.

Самсон и Далила (Samson and Delilah) 1996.

Не толико добра верзија познате приче, колико она Сесила Де Мила, са Хеди Ламар. Уопште није рађено на неком односу између главна два лика и они се можда од 3 сата филма, појављују скупа у свега 10-так минута.
Погрешан одабир и Ерика Тала као Самсона и Елизабет Харли као Далиле. Нису они толико лоши, колико им ове улоге не леже.

Више ми се свидео други део филма када Самсон улази у везу са Далилом и када га хватају. Ти делови можда највише подсећају на стару верзију коју сам већ поменуо.

Оно што је интересантно је да се нити један филм није држао у потпуности Библијске приче, већ су сценаристи дали себи велику слободу.
Без обзира, филм је гледљив а и Денис Хупер је дао занимљуву улогу филистејског генерала.

Оцена: 6 од 10.

Отац господар (Padre padrone) 1977.

Браћа Тавијани су добитна комбинација. Једну сасвим обичну и не толико филмску причу, они су представили као да је најузбудљивији трилер. Мајистори.

Гавино је син пастира, којег отац на силу исписује из школе, да би наставио његов пастирски посао у брдима Сардиније. Нешколован и стално као жртва строгог очевог карактера, он остаје помало глуп и туп и у својим зрелијим годинама.
Одлазак у војску и школовање га мењају. Он се на повратку успева супроставити оцу и никада више ништа неће бити исто.

Писац аутобиографског романа Гавино Леда, на основу којег је филм и снимљен, се у филму и појављује као својеврстан наратор, што свему даје посебан печат.

Оцена: 8 од 10.

Мојсије (Moses) 1995.

Један необичан портрет Мојсија. Бен Кингсли као Мојсије ми је у неку руку комичан и никако се не може поредити са уобичајеним приказима. Рецимо Мојсије којег је глумио Чарлтон Хестон у Десет Божијих Заповести, је даса. Херој. Кингслијев Мојсије је више смориша као лик, али Бог узима онога кога најмање очекујеш за својег веровесника.

Овај филм се дотакао неких детаља који се обино не приказују. Више је окренут Јеврејима као народу који се сваки час нешто буни против Бога који их је спасао, него што је филм окренут Мојсију и његовом животу. Ти детаљи су прилично млаки, те онај ко не зна Свето Писмо, може да закључи да је Мојсије био неки надрндани чича који се ето тек тако нашао као вођа Јевреја.

Филм је добар и инспиративан углавном, те се као такав може приказивати за хришћанске празнике.

У уметничком смислу, сем костима и приказивања те епохе, није толико убедљив.

Оцена: 6 од 10.

Тотални опозив (Total Recall) 2012.

По мени, полууспешан римејк легендарног филма са Шварцијем.
Кејт Бекинсејл ми је супер као злоћа, она репризира улогу коју је некада играла Шеронка, а Колин Ферел, недвосмислено је много бољи глумац од Шварција, али Шварци је Шварци.

Донекле је спољно окружење и радња промењено у односу на оригинал, али суштина није. Човек коме је промењена свест и који живи у лажном свету. Након "буђења" налази се у спектакуларном бекству за које ће се испоставити да је заправо величанствени поход у тријумф.

Филму не фали у принципу ништа, сем што ће се увек поредити са оригиналом и то на своју штету.

Много ми се више свиђало окружење Марса на коме је Шварци боравио, него у овом филму што су измислили да се преко неке цевке повезују Аустралија и Британија, па тако људи прелазе то растојање за 17 минута.

Оцена: 6 од 10.

Север и Југ (North and South) 1985-1994.

ТВ серијал Север и Југ остаје у мом памћењу не само зато што је у орбиту винуо касније чувеног Патрика Свејзија (већ је и преминуо, покој му души), него зато што је на један реалистичан и уверљив начин, описао историју Америке пред, у време, и након Грађанског рата.

Прва два серијала су снимана и приказана 1985. и 1986. године да би трећи тек 1994. и то са донекле промењеном екипом. Мислим да су тај део снимили, чисто да би испоштовали причу и екранизовали све романе Џона Џејкса по којима је иначе серија и рађена, мада је продукцијски тај део знатно слабији.

Први серијал из 1985. године има 6 епизода и говори о две породице. Једна је са Југа, друга са Севера. Мејнови и Хазардови. Они се зближавају преко својих синова који заједно похађају Вест Поинт Академију. Касније ће их везати не само пријатељство синова, већ и бракови, послови и неке везе које и данас вероватно држе Америку снажном. Или је то чисто моје романтично трабуњање.

Други серјал из 1986. године има исто 6 епизода и дешава се за време Грађанског рата. Силом прилика везе између Хазардових и Мејнових пуцају, али пријатељство ипак сва искушења превазилази.

Трећи серијал о којем сам већ нешто напоменуо из 1994. године има само 3 епизоде и он је углавном броба преживелих Хазарда и Мејнових са једним старим непријатељем из прошлости, као и опстанак у новоствореним приликама.

Оцена: 8 од 10

Дрво за ципелице (L'albero degli zoccoli) 1978.

Овом филму сам дао чисту десетку, јер реално немам никакву замерку. Дело је сама есенција филмске уметности.

У филму глуме само натуршчици, и својом невиношћу доприносе атмосфери.
Радња је живот сељака у Италији с краја 19. века, на једној пољопривредној задрузи, где живи неколико породица који су закупци богаташке земље.
Међу њима сем велике беде и сиромаштва, ипак влада један заједнички дух и солидарност. Рађају децу, заљубљују се, играју се, верују у Бога, плаше се, љубоморни су...

Предивна прича која траје читавих три сата, али и то ми је било мало, и желео сам да бар још толико има за гледање. Незаборавно искуство.

10 од 10.

Блејкова седморка (Blakes 7) 1978-1981.

Серија које се готово и не сећам из периода када је приказивана премијерно, али која је на мене оставила утисак јер се завршава по мом тадашњем поимању тотално глупо. Сви гину, то јест свемирски брод експлодира. Некако ми је било нелогично да је то крај, и био сам у праву.

У тадашњој Југославији приказана је само прва сезона серије, која се баш тако и завршава. Сада сам погледао све епизоде из свих сезона. 13 епизода по сезони, пута четири, колико је било сезона.. значи 52 епизоде. 52 епизоде у којима сам уживао.

Серија је снимана и приказивана од 1978-1981. године, и не може се мерити са савременим сф серијама, пре свега по ефектима, али по свему другом може. И у свему другом многе модерне сф серије шије за пар копаља.

Серија је толико драматуршки добро урађена, и сјајни енглески глумци занатски доводе до перфекције своје карактере, који су слојевити. Нема неког изразитог позитивца, али и према негативцима делите извесне симпатије.

Прича: Бунтовници против Федерације, управљају најбољим свемирским бродом и поседују најбољи компјутер и још поред свега и могућност да се телепортују, тако да им та борба без обзита колико су малобројни и не пада тешко.

Посада се делимично мењала кроз четири сезоне, а двојица су остала стална. Авон (лукави компјутерски геније) и Вила (вешт лопов кукавичке нарави). Блејк по којем серија носи и назив је отишао после друге сезоне, Џена (вешта кријумчарка) исто тада. У серији је кроз три сезоне учествовала Кали (телепата са Аурона), а посади се прикључује у трећој сезони и до краја остаје Тарант (згодни капетанчић) и Дејна (мајистор за оружије). Део посаде су чинили и Ган (пожртвовани џин, погинуо у 2 сезони), Сулин (револвераш, постала члан посаде у 4. сезони).
За мене битнији лик од ових које сам набројао, свакако је оличење злог аутократе, у лику прелепе Сервалан. Кратко пошишане председнице Федерације, која покушава да уништи бунтовнике.

Оцена: 8 од 10

До гуше у црвеном (Profondo Rosso) 1975.

Само сам до сада знао по чувењу италијанског аутора Дариа Арђента. Сада га знам и по једном од његових капиталних дела. Хорор-трилер комбинацији из 1975. године.

Пијаниста присуствује убиству. Ускоро заједно са атрактивном новинарком ступа у љубавну везу и њих двоје покушавају да пронађу ко је убица.
У овом филму има толико тога што су после крали многи други. Једна од основа психолошког трилера. То што има и одредницу хорора и није нешто посебно за данашње хороре. Пар сцена клања и одсецања и то је.

Филм је релативно дужи. Два сата и кусур. Могло је све ово да се стави и у сат и по, и да буде много динамичније, можда и гледљивије за некога, али неким спорим сценама, и наизглед непотребним, мајистор Дарио ствара тензију и општу атмосферу.

Оцена: 7 од 10.

Господин Лазар (Monsieur Lazhar) 2011.

Одличан канадски филм.
Учитељица у основној школи изврши самоубиство. Свако од ученика из њеног разреда то доживљава као болну тачку у одрастању и прво право сазнање о смрти.
Као замена запошљава се Башир Лазар, избеглица из Алжира. Он покушава да деци помогне да се изборе са трагедијом која се коснула њихових живота, и да им усади оне основне погледе на живот, какви се стичу само у Основној школи и који остају за цео живот.
Учитељ кроз свој посао пролази и кроз унутрашњу агонију која је последица болне прошлости у Алжиру.

Више мање сви филмови који говоре о односу учитељ (тутор)-ученици, а све се то дешава у школи, су добри. Овај филм је и више него добар. Одличан како сам то већ написао у својој првој реченици, али због неких занатских падова, али не и уметничких, нећу му дати ништа више од 7.

Значи оцена 7 од 10.

Прича о О (Histoire d'O) 1975.

Од творца чувене Емануеле, долази и овај исто чувен филм о девојци О.
Стилски је чак овај филм бољи и у уметничком и у глумачком смислу од свог претходника Емануеле.
Без обзира на то ово је ипак само једна обична садо-мазо еротика. Може бити евентуално интересантна у смислу ето видео сам и то, али и овај филм је више него довољно да би човек сазнао шта је то садо-мазо менталитет и еротика.

Прича је: Девојка се на све могуће начине понижава и бива малтретирана, а све зарад љубави према младићу који се ложи на то.

Главна глумица је прелепа заиста.

Оцена: 5 од 10

Риму с љубављу (To Rome with Love) 2012.

Лик и дело Вудија Алена или волите или не. Ја га волим и уживам у њему, колико год пута се понављао у својим предимензионисаним клишеима.

После Барселоне и Париза, на ред је дошао још један европски велеград да се представи путем камере коју је вешто водио и испред које је нешто мање вешто глумио, величанствени Вуди.

Неколико неповезаних прича о љубави и животу у великом граду.

Оцена: 8 од 10 (реално 6.5)

Било где (Somewhere) 2010.

Познати глумац проводи уобичајен живот за све велике звезде. Пријеми, пороци, забављање, стриптизете...
Једино што га држи изнад воде и спасава од потонућа у још дубљу декаденцију је његова ћерка. Он са њом проводи доста квалитетно време, али је она као дете разведених родитеља ипак помало посесивна и оптужујућа према оцу.

У филму се у принципу ништа посебно не догађа и атмосфера је прилично успорена. То ништа не фали јер је филм толико добар и носи посебан печан који носе сви филмови које је радила Софија Копола. Она је заиста сјајна.

Оцена: 8 од 10

Земљотрес (Earthquake) 1974.

Права посластица за чула. Стари добри филм катастрофе из 70-тих. Са старим добрим Чарлтоном Хестоном.

Лос Анђелес претрпи велики земљотрес. Разоран. Слике неких предобрих глумаца и њихове приче. Чарлтон пре свих наравно. У несретном је браку, осећа се притиснут, а симпатије које гаји према удовици свог колеге, најзад прерастају у нешто више. Његов таст (Лорни Грин) је уједно и његов шеф, са свим квалитетима које један од стубова друштва треба да има.
У причи се појављује још маса занимљивих ликова. Рецимо полицајац са осећајем за правду који то испољава на прилично неуобичајен начин. Затим моториста који жели својим акробацијама да постане звезда. Девојка коју прогања искомплексирани момак, који са униформом коју облачи, испољава праву суштину своје личности.

Херојске приче које могу да инспиришу.
Филм није ни у првих 1000 које би требало погледати у животу, ако гледамо неке уметничке дојмове, али је свакако од оних које и ако не завређују по квалитету а оно по омиљености, да буду у првих 100.

Оцена: 8 од 10

Црни Гуја (The Black Adder) 1982-?

Црни Гуја није толико велика серија својом садржином, колико је значајна јер је о историји говорила кроз пародију. Историјске личности нису биле више модел за поштовање, него модел за исмевање.
Сваки од глумаца има простора за себе, и без обзира на релативно мало времена (30 минута по епизоди), они сви и те како долазе до изражаја. Ово је свакако животна улога Роуена Еткинсона, а оне глупости што је правио са Мистер Бином бих радије обрисао из његове биографије. Роуен је Црна Гуја.

Од 4 серијала од по 6 епизода сваки, највише ми се свиђа последњи, што и није чудно, јер се екипа више него уходала и са сваком сценом прави малу глумачку бравуру. Тај серијал је смештен у време Првог Светског Рата.

Оцена: 8 од 10.

Краљевство Месечевог изласка (Moonrise Kingdom) 2012.

Леп филм који говори о љубави двоје неприлагођених клинаца. Дечко је сироче који бежи из летњег кампа за дечаке, налази се са својом симпатијом, девојчицом која је луда за фантастичним причама. За њима се цело место дало у потрагу. Девојчицини више него чудни родитељи, локални полицајац, вођа дечијег кампа са осталим дечацима...
Време радње су 60-те године прошлог века и све делује невино.

Много великих глумаца и звезда у једном "дечијем" филму. Прочитао сам коментаре где се о овом филму не може говорити као о дечијем, јер у себи има много дубљу поруку од оне која је намењена пукој дечијој забави. Не бих се сложио. За мене је ово пре свега дечији филм, али и као такав је веома добар и за старије. Шта би па фалило рецимо "Чаробњаку из Оза" који је дечији филм, али исто тако и један од бољих филмова уопште?

Дакле не ограничавајмо се на ту врсту поделе. И хорори и фантастика нису за свакога, па и ту лежи опет понеки драгуљ из филмског света.

Оцена: 7 од 10

Снежана и ловац (Snow White and the Huntsman) 2012.

И није лош овај филм, како сам очекивао. Чак ми је и Кристин Стјуарт симпатична. Шарлиз Терон је у улози зле краљице ненадмашива. Она је толико супериорна да било који филм у којем је она, вреди гледати ако ништа друго, оно због ње.

Ово је обрада познате бајке о Снежани. Има у филму и отровне јабуке, и патуљака и зле краљице, и свега другог, али ипак није се држано фабуле бајке, већ је све то испретумбано и добијен је сасвим добар напитак.
Вуче на Господара Прстенова у добром делу, чак је у неким фантастичним сценама и бољи (чудовиште из Зачаране Шуме и мали вилењаци).

Оцена: 7 од 10.

Ратни коњ (War Horse) 2011.

Стивен Спилберг се након неколико филмова са тематиком Другог Светског Рата, посветио и Првом (Великом) Рату. Није ми се то свидело као у првом случају, рецимо са филмовима Спашавање редова Рајана, Шиндлерова листа, или Царству Сунца, али далеко од тога да је Спилберг погрешио. Он просто не може да направи нешто лоше. Има се, може се.

Главни јунак филма је коњ. Коњ долази у посед младића непосредно пред почетак Великог рата. У рату, коњ је продат војсци и бива прво код Енглеза, да би већину рата био Немачки, а једно време и у поседу једне мале францускиње. Кроз призму мука које животиња трпи, заправо се говори о патњама свих тих војника и њихове мале приче више долазе до изражаја него да су им посветили већу пажњу.

Оцена 7 од 10.

Тражећи пријатеља за крај Света (Seeking a Friend for the End of the World) 2012.

Сјајан филм. Поред тога што је на неки начин филм катастрофе, и нагони на размишљање, ово је у суштини романтична комедија, са најлепшим крајем на свету. Последњих минут сам пуштао пет пута, да бих уживао у прелепој завршници.

Прича: Земљи се приближава комета која ће је уништити. Остало је још три недеље до катастрофе. Главног јунака, напушта жена, и он бесциљно проводи своје последње дане. Тада упознаје откачену комшиницу, са којом креће у потрагу за својом старом школском љубављу.

И ако је ово филм катастрофе условно речено, нема неких сцена које нагоне да човек отвори уста и очи широм. Значи ништа од неких специјалних ефеката, експлозија,... То је овом остварењу само плус.

Оцена: 8 од 10