четвртак, 1. новембар 2012.

До гуше у црвеном (Profondo Rosso) 1975.


Само сам до сада знао по чувењу италијанског аутора Дариа Арђента. Сада га знам и по једном од његових капиталних дела. Хорор-трилер комбинацији из 1975. године.

Пијаниста присуствује убиству. Ускоро заједно са атрактивном новинарком ступа у љубавну везу и њих двоје покушавају да пронађу ко је убица.
У овом филму има толико тога што су после крали многи други. Једна од основа психолошког трилера. То што има и одредницу хорора и није нешто посебно за данашње хороре. Пар сцена клања и одсецања и то је.

Филм је релативно дужи. Два сата и кусур. Могло је све ово да се стави и у сат и по, и да буде много динамичније, можда и гледљивије за некога, али неким спорим сценама, и наизглед непотребним, мајистор Дарио ствара тензију и општу атмосферу.

Оцена: 7 од 10.

Нема коментара:

Постави коментар