Након бројних трилера и кримића, насиља и неке псеудохришћанске визије, славни и велики, заиста велики брат Мартин (Скорсезе), први пут нам дарује један дечији филм.
Иго је сироче који животари на железничкој станици у Паризу. Жеља му је да поправи механичку лутку. Лутка му је на неки начин једина оставштина од покојног оца.
Филм траје 2 сата. У првих сат времена је филм развучен и питате се када ће крај. У другом делу филма који је цео омаж великим оцима филма и његовим изумитељима, схватите да је вредело чекати. Филм добија неки свој смисао и одлази на сасвим другу страну. Бојим се да ће за већину овај филм бити безвезе и досадан, али мислим да је Скорсезе направио филм по својој мери и да се како стари годинама, то више духом враћа у детињство, и открива нам шта је то што га је мотивисало да буде синеаста. Да своје визије дели са другима. А то је дар.
На крају филма сам видео у одјавној шпици да је главни продуцент прослављени Џони Деп, који је најнеобичнија фигура на филму већ последњих 20 година. Ко воли Депове филмове волеће и овај филм. Ко воли Скорсезеове класике, нисам сигуран да ће волети овај филм.
Занимљивост: Пола филма сам био убеђен да једну од главних улога у филму (француског полицајца) глуми лик који се скличном улогом прославио у популарном серијалу "Ало Ало". Касније препознате Сашу Барона Коена.
Оцена: 7 од 10
Нема коментара:
Постави коментар