Веома пријатан филм, са посебном атмосфером америчког југа, која уз музику и урођену спорост, опушта и радњу баца у други план.
Филм је својеврстан наставак филма "Последња биоскопска представа" из 1971. године. Исти јунаци, само 30-так година касније. Овај први филм сам давно гледао, па га се и не сећам нешто нарочито, сем по томе да је заиста био култан, и то пре свега због музике.
Тексасвил је градић у којем се Двејн обогатио на бушотинама. Његова породица је бројна. Има пуно деце и жену која је изгледа стално под дејством алкохола, али у принципу добра жена. У градић се враћа Двејнова средњошколска љубав, успешна глумица, која је преживела неке личне губитке, и повратак у родно место је за њу терапија. Поготово када се зближи са Двејновом породицом.
Двејн се ту мало шта пита, и жене које га окружују су носиоци радње. Преваре, меланхолија, алкохол, музика, секс... све је то део овога филма, али на један неоптерећујући и свима прихватљив начин.
Оцена: 7 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар