Док сам гледао овај сјајни белгијски филм, имао сам утисак као да гледам један од најбољих америчких филмова. Неку социјалну драметину, смештену у Монтану, Алабаму или неку другу од америчких "каубојских" држава.
Белгијанац који је опчињен кантри музиком (блуграсом), у своје каубојско јато прима и тату мајисторицу Елизу. Њих двоје започињу љубавну причу из које се рађа и ћеркица. Дете са шест година живота, оболи од леукемије и умире. Њихов живот пуца.
Све ово је испричано тако што су прошлост и садашњост испреплетани, и након сцене са болесним дететом, следи сцена када се они упознају. Тај рад. Одлично.
Нећу више никад погледати овај филм, што је у мом случају више него похвала, јер не желим да утисак првог гледања, који је фантастичан, кварим било каквом дубљом анализом.
Оцена: 10 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар