Једно невероватно филмско путовање. Седморо редитеља прихватило се задатка да исприча филмским језиком, о деци коју готово и не примећујемо. О деци која живе као на ивици, скрајнута у ћошак живота.
Прва прича говори о дечаку чија је пушка већа од њега самог. Он ратује у Африци. Сурови убица.
Друга прича је од нашег Емира Кустурице. Дечко треба да изађе из поправног дома, али питање је да ли је њему боље унтра или напољу, на слободи.
Трећа прича је о девојчици у Њујорку, чији су родитељи наркомани, а и она је преко њих, заражена сидом.
У четвртој причи сам мислим највише и уживао. Говори о двоје клинаца из бразилских фавела, који преживљавају скупљајући секундарне сировине.
Наредна прича говори о фотографу који је због онога што је видео по светским ратиштима, мало померио памећу, и враћа се у детињство.
Италијански град Напуљ и његова деца криминалци су главни јунаци шесте приче.
Седма прича је и најпоетскија. Корејске (мислим да су корејске) девојчице. Једна је богата али родитељи су јој пред крахом брака, због очеве ванбрачне везе. Друга је сиромашна, нађена у смећу. О њој се брине добродушни сиромах.
Оцена: 8 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар