Није ме толико радио овај Аленов филм, како ме он иначе ради. Можда је у питању моје расположење, можда нешто треће, али просто није постојала та хемија, која је за мене од Алена направила легенду. Све је урадио што иначе ради, изузев што је улогу дежурног психопате уместо мушкарцу (себи) доделио предивној Кејт Бланшет, која је заслужено освојила Оскара. И Кејт је једино што у овом филму по мени функционише од почетка до краја. Остали су ми бледи, као и сценарио.
Жена која је живела у високом друштву, захваљујући мужу лованеру, доспева након мужевљевог пословног фијаска, на грбачу своје мање срећне сестре, коју је дотле игнорисала, јер је фукара. Бори се да опстане, али је бубице не напуштају. Напукла је и питање је само да ли ће се расути на ситне делове, или ће моћи нешто и да се састави.
Оцена: 7 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар