Халимин пут је босанскохерцеговачко остварење из 2012. године. Филм је снимљен на основу истинитих догађаја, и један је од најпотреснијих филмова које сам видео.
Халима је средовечна муслиманка која пет година након рата, трага за остацима мужа и сина. Да би се прича заокружила, мора се вратити 25 година раније, и у филму се преплићу сцене из 1977. године, ратних година, и садашњости.
Срби су негативци, и то је оно што чини филм можда гледљивим само за једну страну, али не дира у суштину приче. Друкчије ова прича и није могла бити испричана. Људска трагедија дотиче сваког.
Немци су већ 60 година негативци у ратним филмовима. Можда и ми морамо прихватити такво становиште о себи самима кроз призму уметности која осликава грађански рат 90-тих на Балкану, па ћемо можда без мање страсти и реалније моћи да гледамо таква остварења. Или просто треба да и ми причамо кроз уметност наше приче и наше трагедије. За сада "Вуковар, једна прича" и "Лепа села, лепо горе" остају врх у нашој кинематографији, што се тиче ратне тематике. Недовољно. То су добри филмови, и без обзира што није "њихова" прича, филм "Лепа села, лепо горе" је оставио запажену улогу и код босанскохерцеговачке ohercegovačke и хрватске публике.
Оцена филма: 8 од 10.
Оцена филма: 8 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар