уторак, 13. август 2013.

Тихо, тихо мала Шарлота (Hush...Hush, Sweet Charlotte) 1964.



Кад те Бет Дејвис погледа оним својим урокљивим буљавим очима, не може ништа добро да ти испадне, али зато филм у којем она глуми, тешко да може бити лош. Може бити само изузетан. За мене можда и најбоља глумица свих времена, у сваком случају из оне старе плејаде најбоља.

У овом филму је она већ времешна и у више него зрелим годинама. Партнери су јој такође великани из старе плејаде, Оливија Де Хевиленд и Џозеф Котн. 

У прошлости на јужњачком имању десио се злочин. Ожењеног мушкарца који је намислио да побегне са богатом наследницом, неко је убио. Претпоставља се да је у питању његова млада изабраница, која је играчка у рукама свог оца, моћног велепоседника. 
Следећа сцена је 30 година касније, када та несрећна жена и даље живи на имању, сасвим сама и као спрдња целој околини. Њену кућу желе да руше због изградње пута, а она у помоћ позива рођаку. Након доласка рођаке ствари за њу постају још горе. Лудило је сасвим извесно.

Оцена: 8 од 10.

Нема коментара:

Постави коментар