Тако у бити глуп филм, да сам га због количине смећа у њему морао гледати у наставцима, јер количину простаклука нисам могао одједном да сварим. Простаклуци су пре свега у хумору који је много ближи Грандовим Курсаџијама, него ипак морам рећи, сјајном и легендарном Лују Де Фину.
Двоје стараца живе сами у неком засеоку. Живот проводе у испијању вина и куварским гурманлуцима. Ове сцене су пропраћене дегутантним прдежом, који би требало да изазове смех публике, ценим? На њихов прдеж као на неки звук трубе, долази призван, ванземаљац. Ванземаљац на своју планету односи супу од купуса, која тамо изазове праву револуцију. Враћа се са идејом да поведе старце са собом, а као награду једном од њих, који у принципу једини је и свестан ванземаљчевог присуства, враћа из мртвих вољену жену. Како је жена враћена у цвету младости, то старцу никако не доноси радост већ само проблеме.
На крају ће схватити да му је ипак боље да оде са Земље, заједно са својим најбољим пријатељем и вољеним мачором.
Оцена: 4 од 10.
Нема коментара:
Постави коментар